Nekada se smatralo da orah donosi nesreću i lošu energiju, pa se verovalo da nije dobro dugo boraviti, a posebno spavati, ispod njegove krošnje.

Iako za takva verovanja ne postoje naučni dokazi, orah zaista ima određene osobine zbog kojih treba pažljivo odabrati mesto za njegovu sadnju. Njegova veličina, snažan koren i prirodni hemijski spojevi mogu da utiču na biljke koje rastu u blizini, piše Večernji.hr.

Zašto ispod oraha često ne uspevaju trava i druge biljke?

Ako ste primetili da trava i cveće slabije rastu ispod velikog oraha, jedan od mogućih razloga je juglon, prirodni hemijski spoj koji ovo drvo proizvodi.

Juglon se nalazi u različitim delovima oraha, uključujući koren, lišće i zelene ovojnice plodova. Može da ometa rast i razvoj određenih biljaka, što je poznato kao alelopatija, pojava u kojoj hemijski spojevi jedne biljke utiču na druge biljke u njenoj okolini.

Ipak, nisu sve biljne vrste podjednako osetljive na njegovo delovanje. Neke mogu normalno da rastu u blizini oraha, dok druge mogu pokazivati slabiji rast.

Osim juglona, na biljke ispod krošnje utiču i gusta senka, nedostatak vode i konkurencija za hranljive materije u zemljištu. Zbog toga slaba trava ispod oraha nije uvek posledica samo jednog faktora.

Ako imate orah u dvorištu, korisno je da redovno uklanjate veće količine opalog lišća sa travnjaka, jer debeli slojevi mogu da spreče dopiranje svetlosti do trave i zadržavaju vlagu.

Da li je opasno spavati ispod oraha?

Prema narodnim verovanjima, orah je nekada smatran stablom koje donosi tugu i nesreću. Jedna od poznatijih tvrdnji bila je da nije dobro zaspati ispod njegove krošnje jer tokom noći oslobađa ugljen-dioksid.

Tačno je da biljke, uključujući orah, tokom disanja oslobađaju ugljen-dioksid. Međutim, nema pouzdanih naučnih dokaza da se na otvorenom, ispod krošnje oraha, ovaj gas nakuplja u količinama koje bi izazvale gušenje.

Dakle, priča da čovek može da se uguši samo zato što je zaspao ispod oraha spada u narodna verovanja, a ne u naučno potvrđene činjenice.

Zašto orah ne treba saditi tik uz kuću?

Orah može da naraste do oko 25 metara visine, dok njegova široka krošnja može da dostigne približno 20 metara u prečniku. Zbog toga je važno da mu se prilikom sadnje ostavi dovoljno prostora za razvoj.

Njegov snažan korenov sistem, velika krošnja i teške grane mogu da predstavljaju problem ako se drvo nalazi preblizu kuće, garaže, staza ili drugih građevina.

Korenje može da doprinese pomeranju već oštećenih ili nepravilno izvedenih površina, dok velika krošnja zaklanja sunčevu svetlost. Tokom nevremena postoji i mogućnost lomljenja grana.

Zato je najbolje da se orah posadi na odgovarajućoj udaljenosti od objekata, uzimajući u obzir njegovu veličinu kada potpuno odraste.

Da li orah zaista tera insekte?

Za orah se vezuje i narodno verovanje da njegovo lišće odbija insekte. Listovi sadrže različite biljne spojeve, a pojedina laboratorijska istraživanja ukazuju na to da neki ekstrakti oraha mogu da utiču na određene vrste insekata.

Ipak, to ne znači da samo prisustvo oraha u dvorištu pouzdano štiti prostor od insekata.

Orah je koristan, ali je važno gde ga sadite

Uprkos pojedinim problemima koje može da izazove u vrtu, orah je veoma vredno stablo. Njegovi plodovi bogati su nezasićenim masnim kiselinama, proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima, a sadrže i omega-3 masnu kiselinu alfa-linolensku kiselinu.

Umerena konzumacija oraha može da bude deo uravnotežene ishrane, dok odraslo drvo pruža hladovinu i doprinosi biodiverzitetu.

Najvažnije je da pre sadnje pažljivo izaberete mesto. Orah najbolje uspeva na dubokom, plodnom i dobro dreniranom zemljištu, uz dovoljno sunčeve svetlosti i vlage. Ako mu ostavite dovoljno prostora za rast i vodite računa o biljkama u njegovoj blizini, može biti dragocen deo dvorišta ili voćnjaka.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Ekspo