PAZITE GDE PAZARITE, RAZLIKE ZA NOVČANIK MOGU BITI DRASTIČNE Beograd je najskuplji a ujedno ima i najveće raspone cena u radnjama

Na beogradskim pijacama cene veće nego u marketima.

Istovremeno, to uglavnom nije tako u većini ostalih gradova Srbije.

Dogodio se ove godine svojevrsni paradoks, da su gotovo svi važniji poljoprivredni proizvodi jeftiniji u radnjama i marketima nego na lokalnim pijacama.

Kako pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku, u prodavnicama je u periodu od 15. do 21. maja krompir najčešće koštao 119 dinara, a na pijacama 150 dinara, dok je kilogram pasulja bio 370 u radnji, a na tezgama čak 500 RSD.

Ali, tako nije bilo u manjim gradovima, na primer u Valjevu, Zaječaru ili Vranju, gde je isplativije bilo kupovati na pijaci.

Crni luk u beogradskim najprometnijim radnjama bio je gotovo 50 odsto jeftiniji nego na pijaci, dok su najčešće cene ovog poljoprivrednog proizvoda u ostalih desetak gradova koji se prate bile približne i u supermarketima i na tržnicama.

Čak su i jabuke bile jeftinije u beogradskim radnjama nego na tezgama, mada je razlika bila manja.

Za Beograđane je isplativije bilo jedino da kupuju kupus na pijaci jer je cena po kilogramu bila za dvadesetak dinara niža nego u radnjama, a tu su očišćeni orasi koji su takođe bili jeftiniji nego u radnji i to ne beznačajno.

U radnjama je najčešća cena bila 1.400, a na pijaci 1.000 dinara po kilogramu.

Interesantno je i to da su cene povrća u nekim gradovima Srbije u dinar iste i u radnjama i supermarketima, što znači da trgovci „snimaju” cene konkurencije, iako je reč o potpuno različitim formatima prodaje.

Tržišni stručnjaci su ranije objasnili da trgovinski lanci zahvaljujući organizovanim nabavkama na veliko postižu bolje uslove i niže cene, dok su prodavci na pijacama, na primer, treća ruka u lancu prodaje.

I pored ovakvih podataka, potrošači su često spremni da daju više novca verujući da kupuju svežije proizvode domaće proizvodnje, što ne mora uvek da odgovara istini.

Kako je obrazložio RZS, cene na malo poljoprivrednih proizvoda prate se dva puta mesečno, na pijačni dan koji pada u periodu 1–7. i 15–21. u mesecu.

„Snimanje“ se obavlja u prodavnicama i na pijacama sa najvećim prometom.

Zavisno od godišnjeg doba, beleže se cene najvažnijih, odabranih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a za svaki proizvod biraju se po tri cene – najčešća, najniža i najviša cena.

Najčešća cena na mestu snimanja (u prodavnici ili na pijaci) jeste ona po kojoj se određeni proizvod prodaje u najvećim količinama, obrazložio je RZS.

 

Ostavite komentar