Ceo život sumnjamo da nam je dete umrlo posle porođaja. Nema dana sve ove decenije, evo punih 48 godina, da ne pomislimo na njega. Sanjamo ga oboje i ubeđeni smo da je naš sin živ i da je odrastao u nekoj drugoj porodici.
Ovako, gotovo u dahu govore Mirsa (74) i Slave (75) Brzevski iz Jabuke kod Pančeva, koji tvrde da im je beba ukradena u pančevačkom porodilištu. I posle toliko vremena nadaju se da će ga pronaći i, kako kažu, „konačno upoznati“.
– Suprug me je 4. februara 1973. godine dovezao u bolnicu na porođaj oko sedam sati uveče – priča nam Mirsa. – Sve je bilo u redu i porodila sam se u toku večeri. Doktor mi je pokazao bebu dečaka, čula sam ga kako plače i onda su ga odneli na odeljenje za decu. Doktor me više puta obilazio i svaki put me je pitao nešto privatno – „imam li još dece“. Rekla sam da imam trogodišnjeg sina. Na kraju je došao i rekao mi: „Mirso, da se zavijemo i ja i ti u crno, beba je preminula“. Ja u čudu, nisam mogla da dođem sebi. Pitala sam ga kako kad je sve bilo u redu, a on mi je odgovorio da sam mlada i da ću imati još dece. Ceo dan sam u bolnici preplakala.
Njen suprug Sleve nam kaže da su mu te noći iz bolnice javili da je dobio sina i da je čašćavao prijatelje.
– Ujutru oko 10 odem do bolnice da ih vidim, žena izađe na prozor i plačući mi kaže da nam je dete preminulo – seća se Slave trenutka koji nikada ne može da zaboravi. – Nađem doktora, a on kaže: „Dešava se“. Tražio sam da vidim bebu, da izvade krv meni i njoj, ali nisu mi dali. Tražio sam da sahranim svoje dete, ubeđivao sam se sa njima, ali bili su uporni da ne može i da to mora da uradi bolnica. Napravio sam darmar, galamio, posvađao se, ali nisu mi dali da vidim i uzmem dete da sahranim. Doveli su nekog Tomu, za kojeg su mi rekli da sahranjuje te bebe i tražili mi 50 maraka za sahranu, jer sam ja radio u Nemačkoj. Opsovao sam ih i tad je došao portir i izbacio me iz bolnice.
Slave priča da je sutradan opet u bolnici tražio da vidi preminulo dete, ali mu nisu dali, niti je mogao da vidi doktora. Ni u opštini, tvrdi, nije mogao da dobije ni umrlicu, niti bilo kakve informacije.
– Kad se pre nekoliko godina pokrenula ova priča o sistematskoj krađi beba, počeo sam da tražim dokumentaciju – priča nam Slave. – U bolničkom protokolu napisano je da je vreme porođaja moje žene 5. 2. 1973. u 1 čas, ali se vidi da je prepravljen datum i da je prethodno pisalo 4. 2, a onda prepravljeno u 5. 2. U opštini su mi dali izvod iz matične knjige rođenih i umrlih i to za neko drugo dete od neke druge žene iz Alibunara, koje se rodilo i umrlo istog dana – 4. februara 1973. Kada sam matičarki u opštini na to skrenuo pažnju, ljutito me pitala ko mi je to dao, zadržavši i potom izgužvavši papir.
Slave priča i ga zatim šalju u Jabuku po izvode, iako je dete rođeno u Pančevu, ali, kako svedoči, na papiru je pisalo da je dete mrtvorođeno, a, kako ponavlja – nije:
– Pisao je i datum 5. 2. 1973. u 10.00. Opet se vraćam u Pančevo i tamo mi druga matičarka daje prijavu o rođenju u kojoj dete vode pod nepotpunim matičnim brojem i datumom rođenja 6. 1. 1973. Na njoj stoji i potpisano ime moje supruge, koja kaže da ništa tada u bolnici nije potpisivala i službenika bolnice koji je potpisao papir i na mestu gde treba majka da se potpiše.
SVE POČELO 1975. GODINE
U knjizi „Rođeni da nestanu“ dugodišnjeg novinara „Novosti“, pokojnog Miše Ristovića, opisani su nestanci novorođenčadi, u periodu od 1975. do 1990. godine.
Ristoviću su se sa svojim sumnjama godinama javljali bračni parovi koji su svedočili „o novootkrivenim detaljima o svojoj, navodno umrloj deci nakon porođaja“. Pored osoba iz Srbije, svoju muku opisali su i pojedine osobe iz bivših republika nekadašnje zajedničke države.
DETE NIJE SAHRANJENO U PANČEVU
Advokat Brzevskih Tomislav Bojković kaže nam da su oni na osnovu Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, podneli predlog Višem sudu u Beogradu za utvrđivanje činjenica o statusu njihovog deteta.
– Sud službeno treba da traži od bolnice informacije koji tim je porodio Mirsu, ko je bio lekar, ko babica. Iz pogrebnog preduzeća u Pančevu su već odgovorili sudu da dete tih roditelja nije sahranjeno ni na jednom groblju u Pančevu – kaže nam Bojković. – Iz bolnice su do sada poslali potvrdu da nije rađena obdukcija te bebe, da ne poseduju parafinske kalupe sa tkivima, niti ima dokaza kada je i gde sahranjena.