Anesteziolog Michael Roizen (78) tvrdi da mu je režim ishrane ‘skinuo’ barem 20 godina.
Naime, ovaj stručnjak za zdravo starenje sledi četiri principa ishrane. Na prvom mestu je mediteranska ishrana, zatim obilni obrok za ručak, a preostala dva odnose se na dnevni post s prekidima i mesečni post u trajanju od pet dana.
Inače, Roizen je upravnik Klinike za zdravo starenje u Clevelandu.
Lekar koji ima 78 godina kaže da je njegova ‘biološka dob’ 57,6 godina. Inače, Roizen je anesteziolog, ali i upravnik wellness klinike Cleveland u kojoj se kao stručnjak u pristupu prema pacijentima, ali i zaposlenima vodi načelima zdravog starenja. Tajna zdravlja, tvrdi, leži u režimu iskhrane pri čemu se i sam pridržava pomenuta četiri pravila.
Mediteranska prehrana kao najzdravija na svetu
Reč je o mediteranskoj ishrani, obilnom obroku koji se jede za ručak, ograničavanju kalorija tokom pet dana u mesecu te jedenju u vremenski ograničenom dnevnom rasponu od osam sati.
Ovakav režim nije za svakoga, ali iz njega se mogu uzeti neka načela za zdraviji život.
Svakako je pohvalno da Roizen upravo mediteransku prehranu stavlja na prvo mesto.
Inače, Amerikanci mediteransku ishranu već sedam godina zaredom stavljaju na prvo mesto u svetu kada je reč o zdravlju. Ona obiluje sezonskim voćem i povrćem, mahunarkama, nemasnim proteinima, mlečnim proizvodima, ali i neizostavnom ribom i maslinovim uljem.
Brojna istraživanja povezala su mediteransku ishranu s boljim zdravljem srca, gubitkom telesne mase, ali i kognitivnim zdravljem u starijoj dobi.
Tajna leži u vitaminu D, omega masnim kiselinama i ostalim blagodatima koje nam daje mediteransko podneblje i njegove prehrambene navike.
Tako je jedno istraživanje potvrdilo da mediteranska ishrana smanjuje rizik od smrti za 25 posto kod starijih ljudi.
Roizen svoj najveći obrok ima za ručak, dok za večeru jede malo, najčešće salatu.
Ne može dobro da spava nakon obilnog obroka i oseća se puno gore sledeći dan, rekao je.
Studija koju su ove godine objavili istraživači sa Univerziteta Alagoas u Brazilu otkrila je da unos većine kalorija za ručak može pomoći u prevenciji i lečenju gojaznosti, na taj način se bolje usklađuje s prirodnim ritmovima tela, sugerisao je tamošnji istraživački tim.
Lekar takođe sledi takozvanu ‘dijetu dugovečnosti’ koju je razvio Valter Longo, profesor gerontologije i direktor Instituta za dugovečnost Univerziteta Južne Kalifornije.
Roizen je kazao da je sedam godina sledio dijetu, a koja uključuje ograničavanje kalorija pet dana u mesecu kako bi oponašao post.
Takođe, ovaj stručnjak za zdravo starenje jede svaki dan samo tokom osam sati, što je takođe jedna vrsta posta s prekidima.
Pritom bira vreme između 11 i 19 sati. Kaže da podaci o uticaju povremenog posta na dugovečnost nisu čvrsti kao podaci o postu s ograničenim unosom kalorija, ali mu se sviđa kako se oseća kada sledi taj raspored.
– Do kraja tog 16-satnog perioda, osećam se odlično i vrlo sam energičan. Spavam mnogo bolje i čini mi se da imam i mnogo više energije, rekao je on, a prenosi bussinesinsider.com.
