Sveta Efrosinija je ostala upamćena kao svetiteljka koja je uspela da se u manastiru u Aleksandriji zamonaši, iako je žensko.
Efrosinija je vaspitana u hrišćanskom duhu, ali je kao devojka odlučila da ne želi da se uda, odnosno da hoće da se zamonaši.
Igumanu manastira nadomak Aleksandrije predstavila se kao Izmaragd, tvrdeći da je evnuh.
Izmaragd je brzo u manastiru po svojim molitvama i disciplini prevazišao sve ostale monahe.
Posle čak 38 godina provedenih u manastiru, Efrosinija se ponovo susrela sa svojim ocem koga nije videla od kako je pobegla od kuće.
Otac nije poznao Izmaragda, kao monaha kome je želeo da se ispovedi kako još uvek tuguje zbog toga što mu je ćerka otišla od kuće i kako strahuje da li je još uvek uopšte živa.
Legenda kaže da je Efrosinija u tom momentu priznala ocu da mu je ćerka, ali da je od tuge, usled sažaljenja nad njim, umrla istog časa.
Zato se veruje da će onima koji se danas u crkvi pomole Svetoj Efrosiniji i obrate joj se bogougodnim rečima, ova svetiteljka podariti mir i snagu u životu.