Mnoge biljke tokom zime ulaze u fazu mirovanja i zahtevaju minimalno ili čak potpuno prestanak zalivanja kako bi preživele do proleća.
Evo nekoliko biljaka kojima je potreban smanjen ili nikakav unos vode zimi:
Kaktusi i sukulenti
Većina kaktusa i sukulenata dolazi iz sušnih područja gde su navikli na period bez vode. Tokom zime, kada su temperature niže i svetlost je slabija, potrebno je gotovo potpuno prestati sa zalivanjem. Suviše vlage tokom zime može prouzrokovati truljenje korena.
Zimootporne biljke
Mnoge biljke , poput lavande, ruzmarina i timijana, takođe prestaju sa aktivnim rastom tokom zime. Preporučuje se da se zalivanje ovih biljaka smanji na minimum, posebno ako se gaje napolju, jer su prilagođene hladnijim temperaturama i prirodnim padavinama.
Sobne biljke koje su u periodu mirovanja
Biljke kao što su fikusi, gumeno drvo i sanseverija („mačiji rep“) tokom zime usporavaju rast i mogu biti vrlo osetljive na višak vode. Preporučuje se da se zalivanje svede na minimum, tek toliko da zemlja ne bude potpuno suva. Zalivanje može biti potrebno jednom mesečno ili čak ređe.
Begonije i kaladijumi
Ove biljke gube svoje listove tokom zime i ulaze u period mirovanja, kada je zalivanje gotovo nepotrebno. Gomolji mogu da prezime u suvom, hladnom prostoru i sa zalivanjem treba početi tek kada se pojave novi izdanci u proleće.
Krinum i amarilis
Ove lukovice takođe ulaze u fazu mirovanja tokom zime i najbolje je držati ih u suvom i hladnijem prostoru. Zbog viška vlage mogu da istrunu, pa je preporučljivo potpuno ih prestati zalivati dok ne krenu sa rastom u proleće.
Pelargonije (muškatle)
Ako se pelargonije čuvaju u zatvorenom prostoru tokom zime, zalivanje bi trebalo svesti na minimum. Zalivajte ih tek toliko da sprečite sušenje, ali izbegavajte prekomerno zalivanje koje može izazvati truljenje korena.
Uopšte, biljke koje tokom zime miruju najbolje je zalivati retko i vrlo pažljivo, a zalivanje potpuno obustaviti za one vrste koje su izrazito osetljive na vlagu, preporučuje Still.
