Srpska pravoslavna crkva obeležava sutra Kirjaka Otšelnika, ali je i u srpskom narodu ovaj dan poznat nevezano za ovog sveca – kao Miholjdan.
Miholjdan kao praznik vekovima unazad obeležavaju na isti dan (12. oktobra po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru a 29. septembra po starojulijanskom), katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope.
Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima raznih kongregacija.
Ovaj dan, koji se prazuje svakog 12. oktobra, posvećen je i Svetom Arhangelu Mihailu.
Smatra se da je ime praznika Miholjdan ustvari vezano za osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima.
Srpski narod veruje i da su rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu.
Prema narodnom verovanju, tek posle Miholjdana nastupa prava jesen, iako ona kalendarski već uveliko traje. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.
Uz Miholjdan su vezane i velike Zadušnice, koje su u subotu pre ovog praznika.
Na hebrejskom jeziku Mihail znači – onaj koji je kao Bog ili onaj koji je ravan Bogu.
Zbog toga se veruje da upravo na ovaj dan valja izgovoriti ovu moćnu molitvu za isceljenje i spasenje:
Sveti Arhangele Mihailo, odagnaj od mene duha lukavog koji me iskušava. O veliki Arhistratiže Božiji Mihailo – pobedniče demona! Pobedi i uništi sve moje vidljive i nevidljive neprijatelje i umoli Gospoda Svedržitelja da me spase i odbrani od svake bolesti, smrtonosne rane i iznenadne smrti, sada i uvek vekova. Amin.