Stara maksima „Pravda ponekad spava, ali nikad ne umire“, ili kako češće kažemo spora je, ali dostižna, mogla bi da dobije nastavak.
U slučaju jednog sugrađanina slobodno bi joj se moglo pridodati i – ne može pobeći porezu.
Danas penzioner, jedan građanin Srbije godinama je vodio spor sa bivšim poslodavcem i konačno dočekao da i sud kaže da je nezakonito otpušten.
Presuda je, pored moralne satisfakcije, donela i izvesnu novčanu nadoknadu.
Otpuštenom radniku, sada penzioneru, bivša firma morala je da nadoknadi sve propuštene zarade koje bi, da ga nisu otpustili, svakako zaradio. I na njih obračunatu kamatu.
I iznos, po svoj prilici nije zanemarljiv, jer mu je firma dugovala plate od jula 2003. godine do aprila 2017.
Sa bivšim poslodavcem se dogovorio da mu sve što mu duguje isplati na rate. Izgubljene plate i na njih obračunatu kamatu, otpušteni radnik je primao 14 meseci. Prve dve rate su mu legle 2022. godine, a ostalih 12 tokom 2023. godine, piše Forbes.
Kako je postao milioner
Nekadašnji zaposleni, koji je skoro dve decenije čekao pravdu, međutim, ni slutio nije da će ga ova pobeda, u očima naših poreznika učiniti natprosečno plaćenim građaninom.
Skoro četrnaestogodišnja plata, isplaćena prošle godine u gotovo celokupnom iznosu, učinila ga je milionerom ali i potencijalnim obveznikom godišnjeg poreza na dohodak građana.
Za tumačenje ovog slučaja traženo je mišljenje Ministarstva finansija koje je nadležno za sva razjašnjenja oko primene finansijskih propisa.
„Prema navodima iz dopisa, pravosnažnom sudskom presudom tuženi (poslodavac) se obavezuje da tužiocu (zaposlenom) isplati određeni novčani iznos na ime naknade štete u visini izgubljenih zarada za period od jula 2003. godine do aprila 2017. zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, kao i da isplati pripadajuću zakonsku zateznu kamatu na pojedinačne mesečne iznose zarada od momenta dospelosti do momenta isplate“, navodi se u Biltenu Ministarstva. „Ukazuje se da su se tužilac i tuženi sporazumeli da tuženi svoju obavezu (po osnovu glavnog duga i kamate) isplati u više mesečnih rata, od kojih su dve rate isplaćene tokom 2022. godine, a preostalih 12 rata je isplaćeno tokom 2023. godine“.
Izgubljena plata izuzetak
U međuvremenu je tužilac postao korisnik starosne penzije.
Stručnjaci Ministarstva finansija tako pojašnjavaju da se porez na dohodak građana ne plaća na primanja ostvarena po osnovu naknada materijalne i nematerijalne štete.
Izuzetak su, međutim, naknade za izmaklu korist i naknade zarade, odnosno naknade za izgubljenu zaradu.
Porez na dohodak građana ne plaća se na primanja ostvarena po osnovu penzija, naknada uz penziju i invalidnina.
„Godišnjim porezom na dohodak građana, prema odredbama člana 87. stav 1. Zakona, oporezuje se dohodak fizičkih lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike“, ističu nadležni,
Kada je reč o 2023. godini, limit je postavljen na 4,27 miliona dinara. Primanja do te sume se ne oporezuju. Kada bi se primenila najprostija računica, sva je prilika da će naš sugrađanin preći ovaj prag ukoliko mu je propuštena plata bila veća od 30.152 dinara.
Poslodavac mu je, kako razumemo iz podnetog upita dužan 166 zarada koje mu je isplatio kroz 14 rata. Ukoliko su one bile jednake, u mesečnoj rati mu je nadoknadio 11,8 propuštenih plata. Kada je reč o granici za porez na godišnji prihod, mesečna primanja je prelaze ukoliko su bila veća od 355.797 dinara. Ako to podelimo na 11,8 plata, svaka bi trebalo da bude manja od 30.152 dinara.
Poreska računica, međutim, nije tako jednostavna inudi određene odbitke, tako da je prostora do oporezivog iznosa nešto više.
Nadoknada bez regresa
A evo šta je poslodavac trebalo da mu uplati. Prema objašnjenju nadležnih u Ministarstvu finansija, naknada štete utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom. Isplaćuje se, međutim bez njih.
„U nju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, i isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade, koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom“, navodi se u mišljenju. „Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade“.
Oko poreza na dohodak građana na zarade nema nikakve dileme. On se obračunava.
„Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, naknada izgubljene zarade koju poslodavac, saglasno sudskoj presudi, isplaćuje zaposlenom kome je nezakonito prestao radni odnos oporezuje se porezom na dohodak građana na zarade saglasno članu 13. do 18. Zakona“, mišljenje je Ministarstva finansija.
Penzija i kamata ne idu u zbir
I konačno se dolazi do tretmana godišnje zarade ovog penzionera.
„Prihod u visini izgubljene zarade (u konkretnom slučaju, za period od jula 2003. godine do aprila 2017. godine) koji isplati fizičkom licu, predmet je oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana ukoliko po tom osnovu, odnosno zajedno sa prihodima po drugim osnovima koji se uračunavaju u osnovicu godišnjeg poreza, prelazi propisani neoporezivi iznos dohotka“, zaključuju nadležni.
Ukoliko sve isplaćene izgubljene plate tokom 2023. godine premaše neoporezivi iznos, moraće na tu razliku da plati porez po stopi od 10 odsto. Ukoliko su prihodi veći od 8,54 miliona dinara, primanja preko ovog praga se oporezuju stopom od 15 odsto.
Ako je za utehu, isplaćene penzije ne ulaze u zbir primanja, kao ni isplaćena zatezna kamata.
„Zakonska zatezna kamata koju pored naknade izgubljene zarade ostvari zaposleni, a koji u svojoj suštini prevashodno predstavlja naknadu štete, ne podleže plaćanju poreza na dohodak građana“, navodi se još.
