Počevši od 1992. godine, kada ga je ustanovila Svetska federacija za mentalno zdravlje, svakog 10. oktobra obeležava se Svetski dan mentalnog zdravlja, pa je tako bilo i ove godine.
Cilj obeležavanja ovog dana je podizanje svesti o različitim aspektima mentalnog zdravlja širom sveta i mobilisanje opštih napora u podršci mentalnom zdravlju. Procenjuje se da će svaka četvrta osoba u zapadnom svetu bar jednom u životu patiti od mentalnog poremećaja na takav način da će joj biti potrebna profesionalna pomoć.
Kada je reč o našoj zemlji, rezultati nedavno sprovedenog istraživanja govore da je blizu jedne trećine građana Srbije u nekom trenutku života potražilo stručnu pomoć zbog psihičkih tegoba. Sasvim sigurno ima i onih koji to nisu učinili
iako su imali potrebu. Može se reći da će se bar u nekom trenutku života svako od nas ili neko nama najbliži boriti sa depresijom, anksioznošću, paničnim napadima ili nekim drugim psihičkim tegobama. U kontekstu očuvanja mentalnog zdravlja, relativno nov konstrukt, o kome se sve više istražuje i kome se poklanja pažnja jeste samosaosećanje.
Prvi put ga je, pre oko 20 godina, definisala dr Kristin Nef, trenutno vanredni profesor u Odseku za obrazovnu psihologiju Univerziteta Teksas u Ostinu. Više od 5.000 studija o samosaosećanju sproveli su različiti naučnici otkako su
njeni prvi članci o ovoj temi objavljeni 2003. godine. Reč saosećanje, poreklom iz latinskog, u bukvalnom prevodu znači patnja sa drugim. Ocenjeno kao velika vrlina u brojnim filozofijama, saosećanje se u skoro svim glavnim religijskim tradicijama smatra jednom od najvećih vrlina.
Za razliku od samopoštovanja koje se narušava pretrpljenim neuspehom, samosaosećanje svu svoju snagu pokazuje upravo onda kada život ne ide po planu, odnosno ono podrazumeva prihvatanje činjenice da smo svi nesavršeni, skloni greškama i delom neadekvatni kao ljudska bića. Kako objašnjava dr Nef, saosećanje prema sebi se ne razlikuje od saosećanja prema drugima.
– Razmislite o trenucima kada ste osećali saosećanje prema bliskom prijatelju koji je patio. Prvo, da biste iskusili saosećanje, morate da primetite da se vaš prijatelj bori ili da se oseća loše prema sebi. Drugo, ako je ono što osećate saosećanje, a ne sažaljenje, shvatate da su patnja, neuspeh i nesavršenost deo zajedničkog ljudskog iskustva. Na kraju, svom prijatelju odgovarate toplinom, razumevanjem i ljubaznošću, odnosno osećate želju da na neki način pomognete – navodi dr Kristin Nef tri glavna elementa saosećanja.
Kako pojašnjava, samosaosećanje podrazumeva prepoznavnje sopstvene patnje i spremnost da se pruži istinska briga i razumevanje za svoje slabosti, na isti način na koji bismo to pokazali prijatelju.
To znači da umesto kritikovanja i osuđivanja, budemo podrška sebi kada se suočavamo sa životnim izazovom, osećamo se neadekvatnim ili pogrešimo, i zapitamo se kako bismo mogli da se utešimo i brinemo o sebi u tom trenutku.
Hiljade istraživanja sprovedenih na temu samosaosećanja potvrđuju mnoge dobrobiti za mentalno, ali i za fizičko zdravlje. Naime, samosaosećajni ljudi imaju veće šanse da se osećaju srećnim i zadovoljnim svojim životima, imaju stabilan i bezuslovan osećaj sopstvene vrednosti, budu zadovoljni svojim telom, pokažu viši nivo emocionalne inteligencije, budu saosećajni i prema drugima. Otporni su kada se suoče sa teškoćama, odlučni da ispune važne ciljeve, fokusiraju se
na lični rast, održavaju zdravu ravnotežu između posla i privatnog života, nauče da kažu „ne”; osećaju se autentično i povezano sa drugima, naprave kompromise u konfliktima, zdravo se hrane, vežbaju i idu kod lekara, dobro spavaju i imaju jak imunitet.
S druge strane, manje je verovatno da će samosaosećajni ljudi doživeti jak stid i samoprezir, da će samopoštovanje zasnivati na društvenom odobravanju, privlačnosti ili uspehu, razviti anksioznost ili depresivne poremećaje, razmišljati o samoubistvu, biti preplavljeni stresom, zloupotrebiti drogu i alkohol da bi izbegli emocionalni bol, osećati se usamljeno, razviti strah od neuspeha ili odustajati, pregoreti u svojoj ulozi negovatelja ili profesionalca, čak i dobiti prehladu
ili doživeti bolove.
Kako autorka ovog konstrukta naglašava, od ključne važnosti je da samosaosećanje nije samo dobra ideja, već nešto što može da se uradi. To je moćan način da se ublaži patnja, koji je dostupan svakome u svakom trenutku. Dakle, samosaosećanje se može naučiti i vežbati. Saosećanje prema sebi znači poštovanje i prihvatanje svoje ljudskosti. Život se najčešće ne odvija onako kako zamislimo i isplaniramo. Često nailazimo na frustracije i neuspehe, uz svu obazrivost pravimo greške i koliko god se trudili da ostanemo dosledni svom sistemu vrednosti, bar nekad se desi da od njega odstupimo i izneverimo sebe i svoje ideale.
Umirujuće zvuči spoznaja da je to univerzalno ljudsko stanje, stvarnost koju svi delimo. A kako kaže dr Nef, što se više otvorimo ovoj stvarnosti i sarađujemo sa njom umesto da se protiv nje borimo, to ćemo više moći da osetimo saosećanje kako prema sebi, tako i prema drugima.
