U Bosni i Hercegovini oko 11.000 penzionera i dalje radi, pokazuju podaci državne Agencije za statistiku.
Uslov za penzionisanje je starosna dob od 65 godina.
Nju je Đurađ iz Banjaluke počeo koristiti pre pet godina. Njegova penzija je oko 300 eura, ali nedovoljna za njega, suprugu i nezaposlenu ćerku, pa je u osmoj deceniji života nastavio da radi kao građevinac. Zaradi mesečno iznos veći od penzije.
Zakoni u Bosni i Hercegovini, kako je uglavnom i u regionu, omogućuju građanima da rade i nakon penzionisanja, a da pri tome mogu i dalje da primaju penziju.
Gotovo polovina od 700.000 penzionera u BiH ima penziju koja iznosi do 350 evra, što je, prema ocenama ekonomista i sociologa, skoro stanje siromaštva i to tera ljude na rad u trećem životnom dobu.
Penzioner Đurađ kaže kako samo za račune mesečno plati oko 125 evra, za lekove da još sto evra, za gorivo takođe potroši toliko, a penzija mu, po toj računici nije dovoljna za hranu.
Njegov sugrađanin, penzioner Ivo ima penziju veću od 500 evra a ipak, u svojoj 67. godini i dalje radi.
„Nije penzija dovoljna za sve što bi čovek voleo i planirao. Eto, želeo sam da renoviram kuću, pa sve što zaradim uz penziju dajem i za renoviranje kuće. Da olakšam sinu“, priča Ivo za Radio Slobodna Evropa.
Ivo kaže da dodatno radi na poslu koji nije stalan, nije prijavljen, već radi za dnevnicu. „Posao nije lagan, ali nema mladih da ga rade. Mlad čovek hoće da radi puno radno vreme, da je prijavljen, da prima platu na banku, da može i kredit da digne. To ovde nema, ali meni odgovara“, rekao je.
Među penzionerima koji rade, jer nema dovoljno stručnjaka u toj oblasti, je i sarajevski pedijatar, Izet Hočko. Iako već tri godine u penziji, Hočko kaže kako je u Kantonu Sarajevo pre samo nekoliko godina bilo 47 pedijatara, dok je danas ta brojka duplo manja.
Ovaj lekar, sa blizu 70 godina života, navodi kako će raditi „sve dok se bude osećao sposoban da radi“. Ističe, ipak, i da nije zadovoljan ni materijalnim statusom penzionera.
„Reći ću vam tačno, dobijem 1.300 maraka penzije (oko 650 evra). Nekome se čini da je to dobar iznos, ali eto iziđite pa živite sa tim“, kazao je Skočko.
Šta kažu sociolozi i ekonomisti?
Ekonomista Zoran Pavlović ističe da je jedan od razloga zapošljavanja penzionera i taj što u BiH nema dovoljno radnika, koji u poslednjih nekoliko godina sve više odlaze da rade u inostranstvo. BiH nije provela popis stanovništva od 2013. godine i nema podatke o broju građana koji su napustili ovu zemlju.
„Danas na jednog penzionera dođe jedan radnik. Radno sposobni ljudi odlaze u inostranstvo. Nedostaju radnici u mnogim oblastima, naročito tehničkim. Kod nas penzioneri rade na dnevnicu od 50 maraka (25 evra), a ako ima izuzetne veštine može dnevno da zaradi i do 120 maraka (60 evra)“, kaže Pavlović.
Rad u penziji više nije stvar izbora, nego potrebe, ocenjuje Amer Osmić, profesor sociologije na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, smatrajući da su penzioneri jedna od najugroženijih grupa u bh. društvu.
Ističe kako i zvanični pokazatelji pokazuju kako se, tek, mali broj građana može pohvaliti visokim penzijama, te da je teško dati procenu koliko takvih penzionera i dalje radi.
„Najveći deo građana i građanki radi u penziji, jer nisu u mogućnosti da uživaju u plodovima radnog staža, da bi nadomestili ono što evidentno fali u budžetu na kraju ili na početku meseca. A sve to da biste mogli imati život, ne na visokoj nozi, ne luksuzni, nego život dostojan čoveka da biste mogli sve obaveze da izvršite i da imate normalnu svakodnevnicu koja iziskuje iznimno velike novce“, kaže Osmić.
Šta kažu u penzijskim fondovima?
Bosna i Hercegovina nema jedinstven penzijski sistem, već je podeljen na dva entiteta, Republiku Srpsku i Federaciju BiH.
U Fondu penzijsko invalidskog osiguranja (PIO) RS ističu kako je u poslednjih nekoliko godina povećan broj osoba koje su nakon penzionisanja ponovo stekli status osiguranika, zaposlenog lica.
„Tako je na dan 31. decembra 2023. godine, što je poslednji službeni podatak, u evidencijama Fonda, sa statusom korisnik/osiguranik registrovano ukupno 8.053 lica“, navodi se u odgovoru Fonda PIO RS na upit RSE.
Dodaju i kako nešto više od 78.000, od oko 283.000 penzionera u RS ostvaruje neku od najnižih penzija u pet kategorija, u zavisnosti od dužine penzijskog staža koja iznosi od u rasponu od 150 do 300 evra.
Prosečna penzija iznosi oko 300 evra, a prosječna oko 650 eura.
U Fondu PIO drugog entiteta, Federacije BiH, su naveli kako nemaju podataka o broju zaposlenih penzionera.
„Više od pola naših korisnika prima penziju koja je manja od prosečne. Prosečna samostalna mirovina, prema podacima iz poslednje isplate, iznosi 711,66 maraka (oko 360 evra), a ukupan broj korisnika, prema podacima iz isplate za mart, iznosi 444.657 korisnika“, istakli su u Fondu PIO Federacije BiH.
Ekonomista Pavlović kaže kako i oba penzijska fonda imaju praktičnu korist od zapošljavanja penzionera.
„Ako prima penziju, a radi četiri sata dnevno, na to radno vreme plaća samo penzijske doprinose, a ne i zdravstveno osiguranje. A, ako je zaposlen na puno radno vreme, na osam sati, prima penziju, ali se tada plaćaju svi doprinosi, zdravstveni i penzioni od strane poslodavca. Po tom osnovu ima pravo i da mu se koriguje penzija po iznosu uplaćenih doprinosa“, ističe Pavlović.
Uplatom doprinosa, dodaje on, amortizuje se isplata penzija za penzionera koji radi.
Ukupna stopa doprinosa za socijalno osiguranje (koju plaćaju i poslodavci i radnici) u FBiH je 43,5 posto na bruto plate, od čega je 24 posto za penziono osiguranje, 17 posto za zdravstveno osiguranje i 2,5 posto za osiguranje za nezaposlene.
U RS, ukupna stopa doprinosa za socijalno osiguranje je 42 posto na neto, od čega je 24 posto za penziono osiguranje, 15 posto za zdravstveno osiguranje, jedan posto za osiguranje za nezaposlene i dva posto za naknade za decu.
