Na hrvatskom tržištu rada s februarom je, prema već uobičajenom sezonskom obrascu, krenuo rast zaposlenosti koji obično traje do vrhunca turističke sezone.
Na kraju tog meseca u evidenciji Hrvatskog penzionog osiguranja (HZMO) broj osiguranika je u odnosu na mesec dana ranije porastao za 7340, na više od 1,65 miliona.
“Sezonski” zaokret, pak, dogodio se i nešto ranije kad je reč o radnom angažmanu penzionera.
Broj onih koji uz penziju i rade do pola radnog vremena već u januaru je zabeležio porast, i to za više od 740, na 27.336 osoba. Deo zaposlenih koji su s krajem 2023. stekli uslove za penziju očito se odlučio uz penziju nastaviti skraćeno raditi kod svojih poslodavaca.
Nešto više penzije
U Hrvatskoj je trenutno radno aktivno ukupno oko 30 hiljada mlađih penzionera. Pritom se broj onih koji usto i rade do pola radnog vremena iz godine u godinu povećava, jer su i zakonski propisi išli ka tome da se podstiče taj oblik dužjeg zadržavanja u svetu rada. Uz isplatu penzija u punom iznosu, rad do pola radnog vremena povećava tekući dohodak, a s obzirom na prateće uplate doprinosa stiče se i pravo na naknadni obračun nešto više penzije.
Tako je, na primer, onih koji i primaju penziju i rade prošle godine u proseku bilo oko 26.600, što je 20-ak posto više nego godinu pre, ali i dva i po puta više nego 2019. Unutar godine njihov broj oscilira, pa ih je tako u avgustu prošle godine bilo angažovano rekordnih 28.300. No, uopšteno smatra se da bi se broj radno aktivnih starijih osoba (mlađe) penzionerske dobi u budućnosti mogao višestruko povećati.
U svakom slučaju, u uslovima manjka radne snage koji je umnogome posledica iseljavanja mladih kvalifikovanih kadrova, u grupi mlađih i zdravih penzionera prepoznaju se i unutarnje rezerve radne snage koje bi mogle ublažiti i pritisak na uvoz radnika, piše Poslovni dnevnik.
U tom smislu iz redova poslodavaca može se čuti kako su starosni penzioneri u Hrvatskoj u proseku relativno mladi, prosečna dob im je 72 godine, a prosečan radni staž koji su stekli prava prema Zakonu o mirovinskom osiguranju je oko 34 godine (ukupni prosek je oko 31 godinu).
Kao jedan od načina dužeg zadržavanja iskusnih/starijih radnika u svetu rada već otpre deo ekonomista zagovara stroža pravila i jaču penalizaciju za ranija starosna penzionisanja.
No, to ne prolazi lako, pa se danas u tom smislu često upozorava da su za to nužni i podsticaji za duži ostanak u svetu rada povezani sa zdravljem i obrazovanjem.
Nedavno je pak Udruženje stranih ulagača izašlo i s predlogom ponešto drukčijeg modela za penzionere koji uporedo s primanjem pune penzije i rade na nepuno radno vreme.
Predložili su, naime, ukidanje socijalnih doprinosa i naknadnog obračuna penzije za one starije od 65 godina koji žele raditi.
Kažu kako je sadašnje rešenje, koje za taj rad u poreznom smislu podrazumeva uobičajena plaćanja doprinosa, verovatno uslovljeno strahom od istiskivanja mlađih radnika.
Međutim, uz izgledan nastavak strukturnog nedostatka radnika u dužem roku, bojazan od istiskivanja mlađih radnika ne čini se značajnim, smatraju.
Naknadni obračun
Isto tako, plaćanje penzionog doprinosa opravdava se naknadnim obračunom mirovine, ali taj učinak na mirovinu je, kažu, veoma mali i teško da predstavlja bitan motiv u poređenju s dodatnim tekućim dohotkom za mlađe penzionere koji još imaju solidnu radnu sposobnost, a koji bi za svoj rad dobili kad ne bi bilo obaveze plaćanja socijalnih doprinosa (i naknadnog obračuna).
Kako bi ta mera mogla posredno podstaknuti rana penzionisanja uz nastavak rada bez plaćanja doprinosa ako bi se primenila i na penzionere u prevremenoj penziji, strani vlasnici kompanija u Hrvatskoj podcrtavaju da se ta mera ne bi smjela primeniti na osobe mlađe od 65 godina.
Ideja da “na ruke” dobiju više odmah, umesto da im u budućnosti penzija bude neznatno veća verovatno bi mogla biti prijemčljiva mnogima koji su skloni radu “iz penzije”.
