ZEMLJA SNOVA, PRIHODI ISTI KAO PRE PENZIONISANJA U Holandiji državna penzija za sve, uslov je samo jedan

Holandija je ponovo u samom vrhu kada je u pitanju poređenje penzijskih sistema širom sveta.

Holandija je ponovo u samom vrhu kada je u pitanju poređenje penzijskih sistema širom sveta, prema izveštaju Globalnog penzijskog indeksa Mercer CFA Institute. Odmah iza Holandije našli su se Island i Danska, kao još dve zemlje sa
najoptimalnijim penzijskim sistemima.

Rangiranje za 2023. godinu sagledalo je više od 50 indikatora i uporedilo 47 sistema prihoda nakon penzionisanja, koji pokrivaju 64 odsto svetske populacije. Najrelevantnija merenja bila su nivo dostupnih penzija u privatnom i javnom sektoru, održivost sistema u budućim decenijama i kvalitet upravljanja sistemom penzijskog osiguranja. Holandija se, nimalo slučajno, više puta u poslednjoj deceniji našla na vodećem mestu ove relevante tablice. Njen penzijski sistem zasniva se na tri modela: državnom penzijskom sistemu, prema Zakonu o opštim starosnim penzijama – Algemen Ouderdomswet (AOV); privatnom penzijskom sistemu regulisanom zakonom, i individualnoj privatnoj penziji.

Državni penzijski sistem (AOV) finansira se iz državnih fondova i poreza na zarade. Svako ko je živeo i/ili radio u Holandiji između svoje 15. i 65. godine je osiguran, te stiče pravo na dva odsto pune AOV penzije godišnje. Nije, dakle, obavezno da neko bude zaposlen da bi ostvario ovo pravo. To je osnovna državna penzija i isplaćuje se u mesečnim iznosima. Ako neko period vremena boravi u drugoj državi, penzija se obračunava na osnovu broja godina provedenih u Holandiji, a ukupan maksimalni iznos će biti umanjen za dva odsto po godini provedenoj u inostranstvu. Puna AOV penzija je vezana za minimalnu zaradu, pri čemu bračni ili vanbračni parovi primaju po 50 odsto minimalne zarade, dok oni koji žive sami imaju pravo na penziju u vrednosti većoj od 70 odsto minimalne zarade.

Pravo na korišćenje državne penzije ostvaruje se navršenjem starosnog uslova. Ove 2024. uslov za penziju je 67 godina života, ali se od 2022. starosna granica pomera po drugačijem principu – očekivanom trajanju životnog veka – pa će 2028. godine biti podignuta na 67 godina i tri meseca.

Drugi stub penzijskog osiguranja se sastoji od kolektivnih penzijskih šema vezanih za određene industrijske grane ili kompanije. Kompanija, odnosno poslodavac, svojim zaposlenima uplaćuje mesečni penzijski fond, a povratom na ulaganje od kapitalnih investicija isplaćuju se iznosi za sadašnje i buduće penzionere. Tako se automatski odvaja novac za odlazak u penziju koji se nakon penzionisanja isplaćuje na mesečnom novou, dopunjujući osnovnu državnu penziju (AOV).

Treći stub formiraju individualne penzije. NJih uglavnom koriste samozaposleni i zaposleni koji rade u sektorima bez kolektivnog penzijskog sistema. Na ovaj način mogu samostalno da kupuju penzijske proizvode i upravljaju investicijama, kao što su životno osiguranje, akcije ili nekretnine i povezane poreske olakšice. Osiguranici takođe mogu da biraju između različitih investicionih opcija, odnosno da odluče da li žele veći prinos ulaganjem u rizičniji fond ili u sigurniji fond koji obezbeđuje niži ali stabilan prihod. Jedan od načina uplate ove vrste osiguranja je redovan odbitak od svake plate, a moguća je i uplata paušalnog iznosa. Shodno tom principu, po odlasku u penziju obvezniku iznos u fondu može biti isplaćen odjednom, u mesečnim ratama ili kombinacijom te dve mogućnosti.

U Holandiji je inače oko 30 odsto stanovnika starije od 65 godina (nešto više od proseka zemalja OECD – 28 odsto), očekivani životni vek je 82 godine, a njihov penzijski sistem je dugi niz godina prepoznat kao jedan od najboljih na svetu.

Iako su i holandski penzijski fondovi nesumnjivo bili pogođeni finansijskom krizom 2008-2009, činjenica je da nema mnogo država u kojima je nivo siromaštva među starijima tako nizak, a razlika u prihodima pre i posle penzionisanja skoro neznatna kao u Holandiji.

Ipak, tokom poslednje decenije i ovde su se pojavili problemi: Holanđani u proseku žive duže i duže im je potrebna penzija, i to veća nego što se ranije pretpostavljalo. Zabrinjava, kažu, i što broj mladih koji plaćaju doprinose kontinuirano opada. Sada postoji mnogo više „slobodnjaka“ koji prikupljaju male penzije u drugom i nikakve u trećem stubu i koji će se stoga u budućnosti u velikoj meri oslanjati na AOV kao osnovnu penziju. Zbog toga, prema nedavno usvojenom Zakonu o budućnosti penzija, fondovi imaju do 1. januara 2028. godine rok da pređu na penzijski plan koji odgovara novim pravilima.

U novom sistemu neće se menjati ono što je dobro: tri stuba na kojima se zasniva penzija u Holandiji ostaju i dalje, kao i doživotna penzija.

Promena je prvenstveno u tome što će osiguranik moći da ima bolji uvid u to koliko su on i njegov poslodavac uložili u penzijske doprinose, odnosno koliki je iznos novca rezervisan za njegovu penziju. Predviđena je i opcija da u trenutku kada neko ode u penziju dobije mogućnost da, ako želi, povuče odjednom 10 procenata svog penzijskog kapitala. Najveća novina je ipak to što će u novom sistemu kapital za penziju biti vezan za privredu i kretaće se zajedno sa njom (nagore ili nadole), ali će i penzijski fondovi dobiti nekoliko regulatornih „dugmadi“ da visine penzija ne bi varirale previše.

Ostavite komentar