JOŠ JEDNA ZEMLJA RAZMATRA PITANJE EUTANAZIJE Nacrt zakona o potpomognutom oduzimanju sopstvenog života u škotskom parlamentu

Eutanazija, za i protiv.

Nacrt zakona koji bi omogućio pacijentima sa neizlečivom bolešću da oduzmu sebi život predstavljen je danas u parlamentu Škotske, nakon što su istraživanja pokazala da se više od polovine stanovništva zalaže za potpomognutu smrt.

Ako zakon o potpomognutoj smrti bude usvojen, Škotska će se pridružiti drugim zemljama poput Švajcarske, Kanade, Novog Zelanda, Austrije i Ekvadora u kojima će biti dozvoljeno oduzimanje sopstvenog života u određenim okolnostima, prenosi Rojters.

U nacrtu zakona obuhvaćene su mere protiv zloupotrebe, koje uključuju nezavisne procene dva lekara i period donošenja odluke od 14 dana.

Postojao bi uslov da oni koji traže asistiranu smrt žive u Škotskoj najmanje godinu dana, i pojedinci bi morali sami da predlože supstancu koja će okončati njihov život.

Nacrt zakona predstavio je poslanik Liberalnih demokrata Lijam Mekartur, koji je ranije ove nedelje rekao da je “aposlutno ubeđen“ da će zakon biti usvojen.

Istraživanje grupe za kampanju “Dostojanstvo u umiranju“, koja se zalaže za legalizaciju, pokazalo je da se više od tri četvrtine Škota zalaže za to pravo.

I u Francuskoj se skoro očekuje razmatranje ovog zakona. Predlog zakona, koji će 27. maja biti razmatran u Parlamentu, reguliše pitanje „potpomognute smrti“ u slučaju neizlečive bolesti, koju potvrde neophodne medicinske analize.

Za sada je eutanazija dozvoljena u Holandiji, Belgiji, Španiji, Luksemburgu, Kanadi, Kolumbiji, australijskoj državi Viktoriji i na Novom Zelandu, dok je u Švajcarskoj moguće asistirano samoubistvo.

Portugalski parlament je u maju 2018. godine odbio predlog da eutanazija bude legalna. Italijanski vrhovni sud doneo je presudu 2019. godine da eutanazija nije krivično delo, ukoliko osoba želi da okonča život zbog neizdržive patnje.

Presuda je doneta posle smrti Fabijana Antonianija, italijanskog di-džej, koji je odlučio da umre u švajcarskoj klinici za eutanaziju 2017. godine. Fabo je ostao slep i tetraplegičan posle teške saobraćajne nesreće 2014. godine.

Njegova smrt postala je predmet žestoke rasprave u zemlji u kojoj se crkva protivi eutanaziji.

Rimokatolička crkva, koja ima veliki uticaj u Italiji, eutanaziju vidi kao moralno neprihvatljivo ubistvo osobe i kršenje Božjeg zakona.

„Medicina je, po definiciji u službi ljudskog života“, rekao je papa Franja posle presude. Sud je pokrenuo pitanje o eutanaziji kako bi razjasnio zakon i optužbe s kojim se susreo Marko Kapato, pokretač kampanje za eutanaziju koji je bio sa Antonianijem u Švajcarskoj. Kapatu je pretilo 12 godina zatvora zbog „podstrekivanja i pomaganja u samoubistvu“, ali je oslobođen posle presude vrhovnog suda.

Posle ove presude italijanski parlament trebalo je da raspravlja o eutanaziji, ali se to još nije dogodilo.

Šta je eutanazija i kakva može biti?

Frensis Bekon, britanski filozof, prvi je upotrebio reč eutanazija u delu Novum Organum još u 17. veku. Ovim terminom opisao je laku, srećnu smrt, gde je „lekar odgovoran da ublaži telesne patnje“.

Postoje dva tipa eutanazije – aktivna i pasivna.

Tokom aktivne eutanazije, obučeni i licencirani ljudi pacijentima ubrizgavaju određenu supstancu kako bi preminuli. Pacijent unapred dobrovoljno traži da se ovaj postupak sprovede. Ceo taj postupak mora biti detaljan, baš zbog straha od zloupotrebe. Lekar je dužan da neizlečivo bolesnom pacijentu predoči faze bolesti, da poslednja faza može biti jako bolna i da mu medicina ne može pomoći. Zato je bitno da pacijent bude u svesnom stanju kada potpisuje pristanak za eutanaziju.

Pacijenti sa teškim oboljenjima često kažu da onaj ko nije pogledao smrt u oči – ne shvata šta znači izbor.

Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije kazao je za Euronjuz Srbija da on nakon svog iskustva drugačije posmatra ovu temu.

„Meni je brat od tetke 1999. godine umro na rukama od melanoma. Da mi je neko rekao da neću biti krivično gonjen umro bi on mnogo ranije. Svima bi bilo mnogo lakše, i njemu i nama“, kaže Pilipović.

S tim u vezi, kredibilno je onda i pitanje da li je humanije da pustimo čoveka da se užasno pati i da trpi bolove ili ne? Brojna istraživanja pokazuju da je u svetu sve veći broj pristalica eutanazije, tačnije da on raste iz godine u godinu. Ove navode potvrđuje i klinička psihološkinja Branka Kordić koja objašnjava da iz godine u godinu podaci idu u njenu korist.

„Oko 68 odsto stanovništva u 47 zemalja je bilo protiv eutanazije. Međutim, Galup je ponovio istraživanje nakon četiri godine. Tada se pokazalo da je 70 odsto ljudi bilo za“.

Neurolog Tihomir Ilić kaže da su izazivanje smrti uz pomoć lekara ili uskraćenje tretmana kako bi brže došlo do smrti, modeli o kojima se najčešće govori kod teških oboljenja.

„To znači da se korak po korak oduzimaju različite neurološke funkcije. Gube se snaga, pokretljivost i na kraju mogućnost disanja. Zaista, sve to predstvlja obrazac bolesti u kojem se ne umire dostojanstveno“, rekao je.

Ubistvo iz milosrđa u Srbiji još uvek je na nivou predloga.
Mada je pravo na dostojanstvenu smrt predviđeno nacrtom Građanskog zakona iz 2015. godine, on do danas nije usvojen. Zbog toga je svaki oblik eutanazije u Srbiji posmatran kao krivično delo.

Zloupotreba nečije „slobodne volje“ stručnjaci vide kao najveći problem legalizacije.

Do sada je eutanaziju dozvolilo nekoliko zemalja u Evropi, a u svetu je od ukupnih smrti eutanazijom izvršeno skoro pet odsto.

Nema izgleda da će zakon, koji bi uredio sproveđenje eutanazije i koji se čeka 18 godina, biti uskoro uveden, rekla je advokatica Marina Mijatović. Ona je dodala da se zloupotrebe mogu preduprediti kaznenim odredbama, ali ne i potpuno izbeći, što nije razlog za neuvođenje.

„Što se tiče trenutnih zakona, mi možemo da uzmemo u obzir zakon o pravima pacijenata, gde sada možemo to da posmatramo na različite načine. Dakle, eutanazija je u tom zakonu zabranjena, s tim što mi možemo da kažemo da nije u potpunosti zabranjena u praksi. Takođe, zakon o pravima pacijenata predviđa i mogućnost, odnosno obavezu zdravstvenim ustanovama da pacijentu obezbede svaki tretman gde će on imati što manje patnje i bola“, rekla je ona.

Na pitanje postoji li rizik od zloupotrebe eutanazije, ukoliko bi ona pravno bila regulisana, odnosno da neko zloupotrebi nečiju slobodnu volju, Mijatović kaže da strah uvek postoji, ali da on ne treba da bude razlog da se o tome ne razgovara.

„Imamo zemlje koje su detaljno uredile proceduru, kao što su Holandija, Belgija, Luksemburg, Španija. Rizik uvek postoji. Mogućnost zloupotrebe nam ne može biti argument da ne uvedemo eutanaziju kao neko pravo. Mi možemo da predvidimo neke kaznene odredbe u slučaju da dođe do zloupotreba. Dakle, nije nemoguće da se to pojavi i nije nemoguće da pravo reguliše zloupotrebe, odnosno da uvede sankcije za takve situacije“, objašnjava ona.

Na konstataciju da se Crkva protivi eutanaziji, Mijatović kaže da to nije novost, ali ona navodi da ovde pre svega treba da se razmišlja o pacijentu.

 

Ostavite komentar