U Ustanovi Gerontološki centar Beograd novembar je protekao u znaku festivala „Zlatno doba” i svečanoj dodeli nagrada pobednicima amaterskog stvaralačkog konkursa.
Ovogodišnja manifestacija održana je u Skupštini grada Beograda pod sloganom „Sa nama je život lepši”, a sam festival, nastao u cilju afirmacije, promocije i aktivnosti amaterskog stvaralaštva starijih, negovanja i prenošenja kulturne baštine, podržali su grad Beograd – Sekretarijat za socijalnu zaštitu i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Organizator festivala bila je Ustanova Gerontološki centar Beograd.
– Jedinstvena manifestacija kreativnosti starije generacije, Festival „Zlatno doba”, uspeo je da održi kontinuitet i pokaže da kreativnost ima nematerijalnu vrednost koja doprinosi inkluzivnom društvenom razvoju i razumevanju među ljudima. Misiju aktivacije stvaralaštva Festival ostvaruje zahvaljujući saradnji sa društvenom zajednicom koja je dala veliki doprinos u kreiranju prijateljskog okruženja za ljude „zlatnog životnog doba” – istakli su organizatori na
početku svečanosti.
A svečanost u čast 22. Festivala bila je izuzetna po mnogo čemu – po odličnoj organizaciji, muzici, nagrađenim radovima i autorima, aplauzima upućenim izvođačima. Istaknuti stvaraoci 65+ nagrađeni su plaketama, skulpturama poznatih vajara i ovacijama gostiju. Najglasniji aplauz i najveća impresija obeležili su proglašenje pobednika u kategoriji „Iskorak”, koja je ove godine pripala Milici Selić. Priznanje „Iskorak”, ustanovljno sa ciljem afirmacije pojedinaca u zlatnom životnom dobu koji svojom aktivnošću, životnim stilom i postignućima transformišu stereotipe o starosti i starijima, te utiču na pozitivne promene tradicionalne kulture starenja, i ove godine je otišlo u prave ruke.
– Svaka godina koja mi predstoji biće mi dragocena u aktivnostima koje obavljam. Malo sam zbunjena i nisam očekivala da će toliko biti primećeno, da će moj život biti toliko interesantan da će čak dobiti i priznanje. Hvala vam –
skromna je bila Milica Selić. A osim što je na prvi pogled dama krhkog i nežnog izgleda, ko je zapravo dobitnica ovog priznanja?
Dobitnica priznanja Milica Selić je aktivna planinarka i korisnica Doma Bežanijska kosa, a pre svega majka dva sina, baka tri unuka, koja sa radošću čeka drugo praunuče. Životni stil Milice Selić neuobičajen je za jednu devedesetogodišnjakinju.
Životna priča i filozofija vredni ove nagrade krenuli su mnogo ranije, kako kaže, u vreme kada je postala penzioner. Pošto je završila svoj radni vek, ali tek pošto su unuci porasli, Milica se upustila u novu avanturu i postala član
planinarskog društva „Pobeda”. Samopouzdanje je stekla na planinama Srbije, i ubrzo je bilo jasno da će ostatak života posvetiti planinarenju. Na red su potom došli Evropa, Severna Afrika, Azija. Stigla je i do najsevernije naseljene
kopnene tačke Evrope – do rta Nortkap u Norveškoj. Osvojila je mnoge vrhove, a posebno je ponosna na svoj uspon na Olimp u Grčkoj. Među važne ciljeve u životu izdvaja još i to što je ispunila uslove za dobijanje titule Hadži. Ponosna je i na brojna prijateljstva stečena tokom života, a najviše na svoju porodicu.
Milica Selić je za tri minuta predstavljanja pobrala sve simpatije i pokazala da zaista nikada nije kasno ostvariti snove, ali i da sa odlučnošću, ljubavlju i strašću prema životu možemo pomerati sopstvene granice u bilo kom životnom dobu.
U okviru Festivala, pored nagrade u kategoriji „Iskorak”, dodeljena su priznanja i za ostale kategorije. Novinarska nagrada za humano novinarstvo u službi negovanja pozitivnog odnosa prema starijim osobama, „Zlatna reč”, pripala
je novinaru Bori Otiću, autoru i uredniku ciklusa emisija „5kazanje”, koja je potekla iz Radio Televizije Vojvodina.
U kategoriji poetskog stvaralaštva prvo mesto i nagradu „Zlatni stih” dobila je Dušica Tomić za pesmu „Nedam”; drugu – „Srebrni stih” Bonka Vukosavljević za pesmu „Otac stoji i rukom maše”; dok je treća nagrada – „Bronzani stih” pripala Milici Slijepac za pesmu „Detinjstvo”.
Prvi put je, piše Glas osiguranika, u okviru Festivala „Zlatno doba” raspisan i konkurs za kratku priču „Zlatni karakter”, a ovo priznanje je pripalo Dragoslavu Obradoviću za priču „Slika bez rama”.
