MOŽEMO DA OSTARIMO NEKOLIKO GODINA U SAMO JEDNOM DANU Evo kako je to moguće

Ono što su naučnici pronašli bilo je iznenađujuće.

Većina naših ćelija ima genetski kod koji, kada se dešifruje, govori našem telu kako da napravi proteine potrebne za preživljavanje.

Tokom vremenom i posle sticanja iskustva, dodaju se male modifikacije koje deluju poput „genetskih prekidača” i utiču na način na koji naše ćelije tumače uputstva, bez menjanja samog koda.

Nakupljanje takvih epigenetskih promena često se koristi za procenu biološkog doba naših ćelija i tkiva.

Istraživači u Litvaniji sada su pokazali da se ova uređivanja mogu menjati čak i tokom dana, sugerišući da testovi zasnovani na jednom uzorku tkiva nisu potpuno tačni.

Tim je proučavao više uzoraka krvi 52-godišnjeg muškarca uzetih svaka tri sata tokom tri dana (72 sata), gledajući 17 različitih epigenetskih satova unutar svake kolekcije uzorka belih krvnih zrnaca.

Ono što su pronašli bilo je iznenađujuće.

Trinaest od 17 epigenetskih satova pokazalo je značajnu razliku tokom dana, izgledajući „mlađe” u ranim jutarnjim satima i „starije” oko podneva, sa razlikama na istim ćelijama od jutra do večeri koje su bile tolike, kao da je prošlo 5,5 godina.

Ovaj dnevni ciklus sličan je onome što su drugi naučnici pronašli u studiji iz 2020. godine.

„Većina studija starenja koje istražuju epigenetske satove koristi kompletnu krv kao tkivo od interesa. Međutim, eksperimenti u našoj laboratoriji pokazali su da broj podtipova belih krvnih zrnaca i njihova količina u krvi oscilira u okviru 24 sata”, piše statističar Karolis Koncevičius sa univerziteta u Vilnusu.

To znači da jedan epigenetski test, u jednom trenutku dana, možda neće dati celu sliku.

 

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Biotechnology (@biotechnologyguy)

Neke od tih promena u starosti ćelija mogu se dogoditi zato što naša krv sadrži različite vrste belih krvnih ćelija u različito doba dana. Međutim, neke mere su i dalje pokazale ovu fluktuaciju u starosti ćelija, čak i kada su se istraživači fokusirali samo na jednu vrstu bele krvne loze.

Nalazi sugerišu da bi naučnici u budućnosti možda trebalo da uzimaju više uzoraka u različito doba dana kako bi dobili najtačniju sliku o tome koliko su stare naše ćelije. Potpunija mera raspona epigenetskog doba mogla bi da omogući preciznije predviđanje rizika od bolesti povezanih sa starošću, prenosi Sajens alert.

„Naši nalazi ukazuju na to da predviđanja doba epigenetskih satova osciliraju tokom dana”, pišu autori. „Neuspeh u računanju dnevnih oscilacija može ometati procene epigenetske dobi”, zaključuju oni.

Epigenetika proučava aktivnost gena

Epigenetika je naučna disciplina koja proučava promene u aktivnosti gena koje se dešavaju bez izmena u osnovnom nizu DNK. To je slično uputstvima koja se nalazi iznad našeg genetskog koda i utiču na to kako se geni uključuju ili isključuju.

Promene u epigenetici su reverzibilne i ne menjaju naš DNK niz, ali mogu promeniti način na koji naše telo čita DNK sekvencu.

Postoje različite vrste epigenetskih promena, uključujući dodavanje hemijske grupe DNK, što obično blokira proteine koji se vezuju za DNK da bi „očitali” gen; modifikaciju histona – DNK se obmotava oko proteina zvanih histoni. Kada su histoni čvrsto upakovani zajedno, proteini koji „čitaju” gen ne mogu lako da pristupe DNK, pa je gen „isključen”. Kada su histoni labavo upakovani, više DNK je izloženo i može biti pristupačno proteinima koji lako „čitaju” gen, pa je gen „uključen”.

Naša epigenetika se menja kako starimo, kao deo normalnog razvoja i starenja, ali i kao odgovor na naše ponašanje i okruženje.

Epigenetske promene počinju pre nego što se rodimo i pomažu u određivanju diferencijacije i funkcije stem ćelija, na primer, da li će postati ćelija srca, nervna ćelija ili ćelija kože.

Epigenetske promene se mogu dešavati od ćelije do ćelije, dok se ćelije dele, a u nekim slučajevima mogu biti nasleđene kroz generacije.

Greške u epigenetskom procesu, kao što su modifikacija pogrešnog gena ili neuspeh u dodavanju hemijske grupe određenom genu ili histonu, mogu dovesti do abnormalne aktivnosti ili neaktivnosti gena.

Promenjena aktivnost gena, uključujući onu uzrokovanu epigenetskim greškama, čest je uzrok genetskih poremećaja.

 

Ostavite komentar