Stručnjaci upozoravaju da će do 2050. godine broj ljudi starih 65 i više godina na globalnom nivou premašiti 1,5 milijardi, što podstiče potrebu za dubljim razumevanjem procesa starenja.
Tri talasa starenja mozga
Naučnici su sada otkrili tri ‘talasa’ starenja mozga – a ono počinje pre 60. godine!
Bilo da punimo 60, 70 ili 80 godina, svako počinje da se oseća ‘staro’ u različito vreme, piše Dejli mejl.
Ali, stručnjaci su napravili iznenađujuće otkriće kada je u pitanju starenje mozga i kognitivni pad – otkrili su da se nivoi 13 proteina povezanih sa starenjem mozga povećavaju u dobi od 57, 70 i 78 godina.
To bi moglo značiti da su ovi određeni uzrasti ključni za intervencije koje pomažu da mozak ostane zdraviji duže.
Tim stručnjaka analizirao je koncentraciju oko 3.000 proteina u krvnoj plazmi skoro 5.000 Britanaca između 45. i 82. godine. Analiza je otkrila da 13 proteina koji su snažno povezani sa starenjem mozga stvaraju tri vrhunca vezana za uzrast kada ljudi dostignu otprilike 57, 70 i 78 godina.
Stručnjaci upozoravaju da povećanje nivoa ovih 13 proteina može odražavati promene u zdravlju mozga u tim određenim godinama.
Protein brevican (BCAN) je povezan sa pojavom demencije, moždanog udara i problema sa kretanjem, a protein GDF15 je takođe povezan sa bolestima uobičajenim za starenje.
Peta decenija života je ključna
Sve ovo može biti izuzetno važno za razmatranje intervencija u procesu starenja mozga sa ciljem odlaganja pojave bolesti poput demencije.
Istraživanje je vodio tim sa Univerziteta Džengdžou u Kini, a rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Nature Aging.
„Otkrili smo da je kasna peta decenija potencijalna vremenska tačka za početak starenja mozga. Osim toga, naša studija je pokazala da su sedma i kasna sedma decenija takođe važne vremenske tačke u starenju mozga“, rekli su stručnjaci. Ova studija doprinosi premošćivanju suštinskih praznina u razjašnjavanju molekularnih mehanizama starenja mozga, sa značajnim implikacijama na razvoj biomarkera za njega, kao i personalizovane terapije za naknadne poremećaje povezane sa starenjem.
Ovo otkriće dolazi samo nekoliko meseci nakon što su odvojena istraživanja takođe istakla decenije života tokom kojih telo najviše stari – odbacujući ideju da se to dešava postepeno.
Zabrinjavajuće zvuči i podatak da je broj ljudi sa dijagnozom Alchajmerove bolesti u Ujedinjenom Kraljevstvu porastao sa oko 340.000 u 2011. na skoro 550.000 u 2019. godini, a predviđanja pokazuju da će dva miliona ljudi u zemlji imati demenciju do 2050. godine.
Štaviše, u septembru je tim naučnika sa Stanforda otkrio da promene vezane za uzrast, uključujući usporavanje metabolizma, boranje kože i povećanu podložnost bolestima, pokazuju značajne vrhunce između 44. i 60. godine.
Ove promene mogu dovesti do povećanja telesne težine ili jačih efekata konzumiranja alkohola.
Dr. Majkl Snajder, profesor genetike na Univerzitetu Stanford i viši autor studije, rekao je: „Ljudi pretpostavljaju da svi postepeno stare. Ispostavilo se da većina promena nije linearna.’
Da bi se ublažio uticaj ovih dramatičnih „talasa“ starenja, tim predlaže da ljudi koji se približavaju prekretnicama od 44 i 60 treba češće da vežbaju i usvoje zdraviju ishranu.
Tokom analize, naučnici su primetili da se 81 odsto posmatranih molekula, uključujući proteine i RNK, promenilo u najmanje jednom talasu.
Tim je na kraju zaključio da se značajna disregulacija javlja u dva glavna perioda – u 44. godini, što uzrokuje najveći pomak, i u 60. godini.
„Ovo istraživanje je verovatno veoma dobro u skladu sa iskustvima koja smo sami imali ili čuli od drugih koji primećuju nagli pad fizioloških sposobnosti“, rekao je dr. Stiv Hofman iz Lajbnic instituta za starenje u Nemačkoj za Wall Street Journal.
„Identifikovanje i proučavanje ovih faktora treba da bude prioritet za buduća istraživanja“, rekao je dr. Ksiaotao Shen, bivši postdoktorant na Stanfordu, a sada docent na Naniang tehnološkom univerzitetu u Singapuru. Kod ljudi u 40-im godinama primećene su značajne promene u broju molekula povezanih sa metabolizmom alkohola, kofeina i lipida, kao i promene markera povezanih sa kardiovaskularnim oboljenjima i starenjem kože i mišića.
Sličan, ali manje izražen ‘talas’ starenja zabeležen je u dobi od 60 godina.
Moguće je da bi neke od ovih promena mogle biti povezane sa načinom života ili faktorima ponašanja koji se grupišu u ovim starosnim grupama, zaključio je dr. Snajder, a prenosi tportal.hr.
