Ponovo se sastaje Radna grupa za koronavirus, mnogo zaraženih se javlja svojim lekarima, a da li je važno da znamo da smo zaraženi i kada da uključimo antibiotik za TV Prvu govorio je prof. dr Dragan Delić, infektolog.
Dvadeset odsto vakcinisanih je pozitivno na koronavurus, Institut za onkologiju je u 14. septembra posete i uveo posebne kovid mere, a doktor Delić je objasnio o o kakvom se soju koronavirusa radi.
„Tokom proleća koronavirus je poprimio endemski karakter, sa potencijalnim epidemijskim talasima. Ti epidemijski talasi, naravno da zavise i od samog virusa, ali zavise i od našeg ponašanja, svesti, edukacije… To bi trebalo očekivati tokom narednih godina. Taj virus je ušao u humanu populaciju, mi jesmo slepa ulica za njega, on nema dalje gde da ide, prilagodio se nama, na neki način smo se i mi prilagodili“, kazao je infektolog Delić i dodao:
„Vraćam priču na sredinu šezdesetih godina, kada su se pojavili prvi koronavirusi. Prvih četiri koronavirusa su u početku davali upalu pluća, dosta teške crevne infekcije, čak sa smrtnim ishodom. Međutim, tokom decenija, ta četiri virusa postala su tzv. dobroćudna. Daju nazeb, odnosno prehladu. Jednu veoma laku bolest koju mi preležimo tokom godine. Od četiri do sedam infekcija koje mi preležimo tokom godine zbog virusa, 30 odsto pripada koronavirusu. Prema tome, tom virusu je očigledno potrebno vreme da se prilagodi čoveku.“
Epidemilog Zoran Radovanović ranije je naveo da je ovo deveti talas koronavirusa, dok doktor Delić tvrdi da bi trebalo da ih očekujemo više.
„Ovo su respiratorne infekcije, njima onda odgovaraju zatvorene prostorije, velika koncentracija stanovništva na jednom mestu. Blizak kontakt i kapljični prenos omogućavaju te talase. To je nešto što možemo očekivati, a naš zadatak je da jačinu tih talasa nekako redukujemo“, objašnjava on.
Mnogo više je zaraženih, nego što je testirano
Sudeći po trogodišnjem iskustvu sa koronavirusim, čini se da su naši ljudi stekli iskustvo kada je ovaj virus u pitanju, pa se najčešće odlučuju na samostalno lečenje, međutim, prof. dr Delić apleluje na rizične grupe da se jave izabranom lekaru.
„Koronavirus nije teško prepoznati. Simptomi su iznemoglost, curenje nosa, kašalj, povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima. Nije teško je prepoznati i što ovo nije vreme gripa“, objašnjava Delić.
„Međutim, moramo da bacimo težište na ranjive grupe. Kod starijih može da izazove težu kliničku sliku, pa i smrtnost. Kod starije populacije može doći do fiziološkog pada imuniteta, moraju da se pripaze oni koji imaju hronične, nezarazne bolesti, kao i trudnice. Moramo da markiramo rizične grupe i da ih zaštitimo“, istuče infektolog.
Vakcine se ažuriraju
U većini zapadnih, evropskih zemalja, pacijenti se vakcinišu vakcinama za nove podsojeve koronavirusa, a evo kakva je situacija kod nas.
„Vakcine se stalno ažuriraju i kod nas, prave se sa novim podsojevima. Te vakcine ne mogu da spreče bolest, ali mogu da spreče teži tok bolesti, kao i hospitalizaciju. Statistike pokazuju da vakcinisani ljudi imaju ređe postkovid. Od 10 do 12 odsto vakcinisanih ima postkovid“.
Kada treba da se obratimo doktoru?
Ipak, postoje određeni trenuci kada bismo trebali bez razmišljanja da se obratimo lekaru.
„Ako su slabiji simptomi, ne vidim potrebu. Ako je pacijent nepokretan u postelji, ako se temperatura održava, ako kašlje, ako ubrzano diše, ako mu nedostaje kiseonik, sve što nagoveštava te teže forme, apsolutno bi bio znak da treba da se javi lekaru. Antivirusne lekove bi trebalo dati u prvih pet dana od početka bolesti, da bi ti antivirusni lekovi imali svoj efekat. Ako je to starija osoba sa težom kliničkom slikom, aposlutno se treba javiti lekaru, ako je mlađa osoba sa lakšom kliničkon slikom, izolovati se kod kuće“, ističe prof. dr Delić.
