Srbija je sa 5.000 umrlih od raka pluća godišnje na prvom mestu po smrtnosti u Evropi, što se može promeniti, pre svega najavljenim skriningom na rano otkrivanje raka pluća, ali i primenom savremene terapije u lečenju većeg broja pacijenata, rečeno je danas na konferciji povodom Meseca borbe protiv raka pluća.
Srbija, kako je navedeno, zauzima drugo mesto, među deset zemalja u svetu sa 7.000 obolelih od raka pluća svake godine.
Savetnik Ministra zdravlja za prevenciju Nebojša Tasić rekao je da su skrining i prevencija neraskidivo povezani.
„Ako podignemo zdravstvenu svest građana, što jedino možemo upravo kroz ovakve edukativne tribine, kroz Udruženje pacijenata, uz podršku naravno države i ne samo Ministarstva, nego svih drugih stručnih udruženja, možemo postići zaista mnogo“, istakao je Tasić.
Načelnik odeljenja medikalne onkologije u KBC Bežanijska kosa Zoran Andrić naveo je da se karcinom pluća kod čak 60 odsto pacijenata otkriva u metastatskom stadijumu bolesti. Razlog za to je, prema njegovim rečima, činjenica da se početni simptomi, kao što je intenzivniji kašalj ili otežano disanje uglavnom ne primete, jer su u pitanju najčešće pušači.
„Kasno otkrivanje raka pluća često je rezultat nespecifičnih simptoma koji se lako pripisuju manje ozbiljnim zdravstvenim problemima, poput kašlja i zamora. Pored toga, prisutnost faktora rizika kao što su pušenje i zagađenje vazduha, u kombinaciji sa nedostatkom edukacije o važnosti rane dijagnostike, dodatno komplikuje rano otkrivanje. Skrining na rano otkrivanje raka pluća može napraviti ogromnu razliku u ranoj dijagnostici i preživljavanju pacijenata“, naglasio je Andrić.
Andrić je kazao da je skrining u bukvalnom prevodu ispitivanje zdravih ljudi, odnosno da treba da se radi na edukaciji zdravih ljudi, tj. građana, koji bi trebalo da urade skrining.
„A to su svi oni građani koji puše više od 20-25 godina, više od 10 ili 15 cigareta na dan. I posebna grupa, čak i oni koji ne puše, a imaju kao nasledni faktor u prvoj liniji rođačkoj nekoga koji je imao karcinom slučaj“, naveo je Andrić.
Veoma je važno, kako je naglasio, da građani koji se odluče da se podvrgnu skriningu, ne treba da brinu o zračenju, jer se koristi takozvani niskodozni skener, koji emituje vrlo nisku dozu zračenja. Iskustva iz regiona i Evrope, kako je dodao, pokazuju da ranije otkrivanje i veća dostupnost inovativnih terapija direktno utiče na bolji kvalitet i produženje života.
Načelnica odeljenja za molekularnu i imunoterapiju karcinoma pluća u Klinici za pulmologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije Milica Kontić Jovanović, rekla je da je inovativna terapija donela pravu revoluciju u lečenju karcinoma pluća.
„Kod jednog procenta pacijenata koji je primaju omogućeno je dugoročno vreme do progresije bolesti i značajno produženje života, što je najvažnije. Iako su napravljeni značajni pomaci u lečenju pacijenata sa karcinomom pluća potrebni su dodatni napori da se i za preostale grupe pacijenata što pre omogući lečenje inovativnom terapijom“, naglasila je Jovanović.
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju(CeSID) Bojan Klačar predstavio je statistiku istraživanja koje je ta organizacija uradila sa Udruženjem „Punim plućima“ u kojem je učestvovalo 600 građana starijih od 50 godina i u kom su svi ispitanici pušači.
Kazao je da je 53 odsto ispitanika pušilo duže od 30 godina, a da je od ukupnog broja njih 55 odsto pokušalo da ostavi pušenje barem jednom, ali bezuspešno.
Olja Ćorović iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“ navela je da je potreba za skriningom ogromna, jer podaci pokazuju da se u zemljama u kojima se sprovodi skrining, smrtnost od raka pluća smanjila i do 40 odsto.
„Nedavno istraživanje koje smo radili sa CeSID- om pokazalo je da bi se većina građana u riziku odazvala na skrining kada bi ih uputili lekari ili ukoliko bi dobili poziv sa zakazanim terminom pregleda. Država je dosta toga uradila za pacijente koji se leče od raka pluća, nabavkom dodatnih skenera i bronhoskopa“, kazala je Ćorović.
Međutim prema njenim rečima, ostao je jedan broj pacijenata za koje je jedini izbor lečenja i dalje hemoterapija, iako se pokazalo da savremena terapija može bolest da prevede u hronično stanje.
„Primeri za to postoje, jer mnogi naši članovi su među nama zahvaljujući savremenim terapijama. Iskreno se nadamo da će nadležni što pre rešiti ovaj nejednak pristup u lečenju „, istakla je Ćorović.
Naš proslavljeni košarkaš Žarko Paspalj (58), koji je, kako je priznao, dugogodišnji pušač poručio je građanima da se odazovu skriningu za rano otkrivanje raka pluća. „Svestan sam posledica i štetnosti cigareta, koje su svakako vodeći uzročnik raka pluća. Iz tog razloga u potpunosti podržavam nastojanja da skrining na rano otkrivanje raka pluća konačno zaživi i u Srbiji i rado ću se odazvati pozivu na preventivni pregled“, naglasio je Paspalj. On je takođe pružio podršku i onima koji su već oboleli od raka pluća o poručio im da se ne predaju. Na konferenciji su se obratili i članovi Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim Plućima“ Đurđina Jovanović i Vladan Komadina.
