Dok ćerka ima troje dece i otplaćuje kredit, brat zarađuje znatno više, ali insistira da oboje izdvajaju jednaku sumu.

Koliko su odrasla deca dužna da finansijski pomažu roditeljima i da li roditeljska žrtva podrazumeva obavezu vraćanja novca? Upravo ova pitanja pokrenula su burnu raspravu u jednoj internet grupi koja okuplja ljude sa Balkana koji žive i rade u Nemačkoj.

Sve je počelo kada je jedna žena podelila porodični problem zbog kojeg se našla u nezavidnoj finansijskoj situaciji.

„Samo sam želeo da budemo porodica“ -penzioner dao ušteđevinu za kuću, a posle renoviranja morao da ode, više o tome pročitajte OVDE. 

„Majka je više od 20 godina radila po privatnim kućama neprijavljena. Sada ima 67 godina, prima malu penziju i očekuje da joj brat i ja svakog meseca zajedno šaljemo 800 evra“, napisala je ona.

Brat zarađuje više, ali insistira da troškove dele napola

Kako je objasnila, najveći problem nije samo majčin zahtev, već činjenica da brat i sestra nemaju ni približno iste finansijske mogućnosti.

Dok ona izdržava troje dece i otplaćuje kredit, njen brat živi sam i ima znatno veća primanja. Uprkos tome, smatra da bi oboje trebalo da izdvajaju po 400 evra mesečno.

Majka, s druge strane, veruje da ima pravo na finansijsku podršku jer je godinama radila i žrtvovala se kako bi svojoj deci obezbedila bolji život.

„Treba li deca da finansiraju roditeljske odluke ako roditelji nisu ništa obezbedili za starost?“, zapitala se ćerka.

Njeno pitanje izazvalo je brojne reakcije, a komentatori su se podelili oko toga gde prestaje odgovornost odrasle dece prema roditeljima, a gde počinje ugrožavanje sopstvene porodice.

„Ako ne možete da pomognete, onda ne možete“

Jedan deo učesnika rasprave smatra da roditelji ne bi trebalo da očekuju novac od dece kao nadoknadu za godine provedene u njihovom odgajanju.

Posebno su istakli da finansijska pomoć ne sme da ide na štetu unuka, naročito kada odrasla deca već imaju kredite i velike mesečne troškove.

„Roditeljima smo dužni da pomažemo, ali finansijski samo onoliko koliko možemo. Ako je to nula, onda je nula. Na prvom mestu su njihova deca“, napisala je jedna učesnica rasprave.

Drugi su ukazali na to da je majka, radeći više od dve decenije bez prijave, ostala bez mogućnosti da po tom osnovu ostvari odgovarajuća penzijska prava.

Ipak, deo komentatora smatra da roditelje ne treba ostaviti bez pomoći ukoliko nemaju dovoljno sredstava za osnovne životne potrebe.

„Pre bih jela travu nego dozvolila da moja deca oskudevaju“

Posebnu pažnju privukao je komentar žene koja smatra da roditelji ne bi trebalo da određuju koliko su njihova deca obavezna da izdvajaju.

„Sve u granicama normale, onoliko koliko se može, a ne koliko neko očekuje. Lično bih pre jela travu nego dozvolila da moja deca i unuci oskudevaju zbog mene“, napisala je ona.

Pojedini učesnici naglasili su da postoji velika razlika između dobrovoljne pomoći roditelju i zahteva za redovnim uplatama unapred određenog iznosa.

Prema njihovom mišljenju, roditeljska ljubav ne bi smela da se pretvori u dug koji deca moraju da otplaćuju kada odrastu.

Da li deca moraju finansijski da izdržavaju roditelje?

Ova porodična priča otvorila je mnogo šire pitanje finansijskih odnosa između roditelja i odrasle dece.

Dok jedni smatraju da je pomaganje roditeljima moralna obaveza, drugi upozoravaju da takva podrška mora da bude usklađena sa stvarnim prihodima, obavezama i životnim okolnostima.

Posebnu dilemu predstavlja situacija u kojoj jedno dete zarađuje znatno više od drugog. Da li je pravedno da oboje daju isti iznos ili bi finansijski teret trebalo raspodeliti prema mogućnostima?

Upravo to pitanje ostalo je u središtu rasprave, a slučaj majke koja od dece očekuje 800 evra mesečno pokazao je koliko novac može da zakomplikuje porodične odnose.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Ekspo