Zbog nepravilnih uslova skladištenja, med se može zgusnuti i zbog toga će se promeniti njegov ukus i kvalitet.
Nije važan materijal od kojeg je napravljena posuda za skladištenje, već njegova nepropusnost.
Poklopac bilo kog jela sa medom treba dobro zatvoriti.
Navikli smo da čuvamo med u staklenim teglama, a po pravilu se smatraju najboljom posudom.
Međutim, postoji jedno upozorenje. Zbog providnosti stakla, med može da se zgusne kada je izložen sunčevoj svetlosti. Zbog toga teglu treba umotati, na primer, u peškir ili čuvati dalje od sunca.
Druga dobra opcija za skladištenje su drvena burad ili zemljani kontejneri. Pogodne su i plastične posude, pod uslovom da je materijal namenjen isključivo za skladištenje hrane.
Ali, nema potrebe da ga sipate u plastične kutije, u kojima je, na primer, prethodno uskladišten pribor za šivenje.
Ovo je potpuno drugačija plastika koja sadrži nečistoće štetne za telo.
Iz istog razloga, metalne limenke nisu pogodne - posebno bakarne. U procesu oksidacije, metali počinju da oslobađaju toksine, a ako to nije primetno spolja po kvalitetu, onda se na ukusu pojavljuje metalni ukus. Pored toga, ove supstance su opasne po zdravlje.
Med se takođe može čuvati u frižideru. Ali u njemu se brže zgušnjava i ušećeri.
Ali to nije strašno: ako je med malo ušećeren, to ne znači da se pogoršao njegov kvalitet- u toku je potpuno normalan proces kristalizacije.
Inače, najbolja temperatura za čuvanje meda nije niža od plus 5 i ne viša od 20 stepeni.
