- Jedino prime novac kada ga dobijaju svi građani. Oni praktično ne postoje i nisu verovatno jedini. S obzirom na to da se novac ne izdvaja iz budžeta, već se zadužujemo, trebalo bi da bude pravednije raspodeljen - ističe profesor.
On naglašava da treba razmišljati u ovakvim situacijama najpre o građanima. Nedopustivo je, po njemu, da stalno "ispada" jedna kategorija samo zato što su suštinski nezaposleni.
- Ovaj problem mogao bi da se reši uvođenjem socijalne karte i tada se ne bi događalo da pomoć dobijaju oni kojima uopšte nije potrebna - ističe prof. Savić.
- Naša Vlada, nažalost, nema "krvnu sliku" građana i firmi, pa se pomoć deli po automatizmu. To nije loše, ali trebalo bi u narednom periodu razmišljati o pravednijoj podeli. Nije pošteno da 100 evra dobije onaj kome to ništa ne znači i onaj kome je to život.
Nemaju ni za osnovnije
Penzije su u Srbiji generalno svima male, i onima koji imaju najmanje, kao i onima koji imaju najveće penzije. Mnogo je razloga za to, i oni se kriju u prošlim zakonskim rešenjima, kao i u sadašnjem zakonu, smatra LJubiša Babić, iz Udruženja sindikata penzionera.
- Da bi se došlo do dostojanstvenog života za buduće penzionere, mora se prestati sa pričom da u Srbiji postoji kvalifikovana i jeftina radna snaga, zato što su u tom slučaju mali doprinosi koji se uplaćuju u Fond PIO, pa će biti i male penzije - smatra naš sagovornik.
On naglašava da treba imati u vidu da je današnja prosečna penzija od 29.000 daleko ispod minimalne potrošačke korpe, koja iznosi 37.000 dinara, a znamo i da milion penzionera svojom penzijom ne dostiže ovaj iznos, što znači da su do kraja života osuđeni na teško siromaštvo.
Profesor navodi da bi se mogle iskoristiti postojeće baze podataka, modeli drugih država, ali i efikasna e-uprava za neku narednu dodelu pomoći.
Miloš Grabundžija, predsednik Udruženja penzionera "Nezavisnost", smatra da bi novac trebalo da stigne samo na adrese penzionera sa nižim primanjima.
- Šta će nekome ko ima ček od 140.000 dinara pomoć od 5.000 - smatra naš sagovornik. - Mislim da bi trebalo budžetskim sredstvima štititi one koji su najugroženiji.
Grabundžija navodi primer da u Srbiji čak 200.000 ljudi mesečno prima ispod 100 evra i da zato nije dobro izjednačiti sve pri dodeli pomoći.
- Najbolje bi bilo da na spisku budu oni koji primaju do 30.000, a ako ima dovoljno gornja granica nikako ne bi trebalo da prelazi 35.000 dinara - kaže on.
- Tako bi više para bilo raspodeljeno na manji broj ljudi, pa bi samim tim i iznos bio značajniji.
Milion seniora prima do 30.000
Prema podacima PIO fonda penziju do 10.000 dinara dobija gotovo 100.000 ljudi u Srbiji, dok je na spisku onih sa duplo većim čekom oko 300.000 najstarijih. Mesečno na gotovo milion adresa penzionera stiže do 30.000 dinara. Na vrhu liste po primanjima višim od 100.000 nalazi se bezmalo 8.000 sugrađana.
Prema oceni Fiskalnog saveta, taj novac je mogao da se uloži korisnije, u trajno poboljšanje kvaliteta života u Srbiji umesto što se deli svim građanima za potrošnju, uključujući i one građane kojima takva pomoć objektivno nije potrebna.
U analizi je navedeno da ovakve dotacije stanovništvu imaju tek neznatan uticaj na ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda, a u budžet se vraća svega oko 10 odsto isplaćenih sredstava kroz povećanu naplatu poreza.
