Višemilionska populacija penzionera u Srbiji očekuje uskoro konačnu odluku vlade o procentu povećanja penzija koje bi trebalo da usledi i pre Nove godine.


Prema poslednjim najavama, ono bi moglo da bude oko 10,9 ili 11 odsto i to od 1. decembra umesto od 1. januara naredne godine.


– To je ogromno povećanje i mnogo sam srećan što je tako. Uskoro će biti zvanična odluka vlade – kazao je nedavno Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, gostujući na TV Pink.


Penzioneri, naravno, s nestrpljenjem čekaju svaku korekciju, budući da se penzije usklađuju (redovno) jedanput godišnje, ali smatraju da bi ovog puta povećanje moglo biti i nešto veće.


Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, pozdravlja i ovo povećanje, ali ističe da penzije i dalje u velikoj meri zaostaju za platama. Situacija bi bila drugačija da se na najavljenih 10,9 ili 11 odsto, koje bi trebalo da stigne mesec dana ranije, doda još oko pet do šest procenata od januara, kazao je on za Politiku.


Prema poslednjim statističkim podacima Fonda PIO za jul ove godine, prosečna penzija u prosečnoj zaradi za zaposlene je iznosila 50,5 odsto, za sve kategorije penzionera je bila na nivou od 47,7 procenata, za samostalce 44,5 i poljoprivrednike 20,7 odsto.


Kako se moglo čuti na skupu Udruženja penzionera bivših jugoslovenskih republika, u Italiji i Kipru položaj penzionera je manje-više isti. Nešto je bolji u Hrvatskoj i Crnoj Gori, gde su penzije veće, ali gde ima i značajno manje penzionera, dok su kod ostalih penzije niže nego u Srbiji. Izuzetak je kiparski model penzionog sistema, koji bi bio idealan i za srpske uslove – kaže Grujić.


– Na Kipru postoji šest osnovica za isplatu penzija različitim kategorijama penzionera: bivšim zaposlenima, majkama koje ne rade, domaćicama koje imaju više od 65 godina i ostalim socijalno-ugroženim kategorijama kako bi svako dobio bar ponešto. U svetlu toga, prioritet svih penzionerskih udruženja u Srbiji je da za sve kategorije penzionera učešće penzija u zaradi najmanje treba da bude 50 odsto, da bi u 2027. došle na 55, a potom i na 60 procenata – kaže Grujić.


Udruženja penzionera insistiraju i na socijalnoj preraspodeli sredstava kako bi se pomoglo najugroženijima, a to je da najniža penzija koja se kreće od 19.644 do 24.987 dinara bude 65 odsto od prosečne zarade, a oni koji nemaju nikakva primanja da imaju bar 65 odsto od najniže penzije.


Milan Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost”, dodaje da je cilj da prosečna penzija bude na nivou od 60 odsto prosečne zarade. Insistira se i na ukidanju kaznenih penala za radnike koji imaju 40 godina staža, a nemaju 65 godina.


– Poslednji podaci govore da je prosečna penzija u maju iznosila 45.732 , dok je prosečna plata bila 100.170, to jest penzija je bila 45,6 odsto plate. Minimalna potrošačka korpa je iznosila 53.518, a prosečna potrošačka korpa 103.409 dinara. Problem je u tome što povećanje penzija kasni i ne sustižu inflaciju. Prosečna penzija ne može da savlada ni minimalne troškove života, ali se iznos ove godine, nakon dva uzastopna povećanja, pomerio od trećine potrošačke korpe. Računica se menja kada se u sve uključe mesečni računi za komunalne usluge koji se vrlo često povećavaju – kaže on.


UPS „Nezavisnost”, dodaje Grabundžija, ima za cilj da se hitno poboljša ukupni položaj penzionera i zato se predlažu mere koje treba prioritetno rešavati.


– Pre svega, izmena Zakona o PIO sa ciljem da se ozakoni pravo bračnom drugu na nasledstvo dela penzije do 30 odsto od penzije bračnog druga kao dodatak na ličnu penziju, nakon preminulog bračnog partnera po uzoru na Hrvatsku. Zalažemo se da se dopuni posebno zakonsko uređivanje oblasti zaštite penzionera u postupcima plenidbom imovine od strane javnih izvršitelja, i to za stara lica čija je penzija niža od prosečne. Za ovu kategoriju penzionera cena troškova javnih izvršitelja mora biti niža za 60 procenata od drugih građana jer je visina proseče penzije za toliko niža od prosečne zarade – zaključuje Grabundžija.