Hrvatska Vlada je s predstavnicima socijalnih partnera dogovorila osmi paket socijalnih mera, koji uključuje isplatu jednokratnog dodatka od 50 eura svim penzionerima pre Uskrsa.
Iako detalji isplate još nisu poznati, očekuje se da će biti slični ranijim jednokratnim isplatama.
Ministar rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike Marin Piletić izjavio je da će penzioneri, kao i dosad, biti deo Vladinog paketa mera.
Istovremeno, brojni gradovi i opštine već su objavili iznose uskrsnica za starije i socijalno ugrožene osobe, a oni će se kretati od 15 do 150 eura.
Međutim, iz Stranke penzionera zahvalili su Vladi na uskrsnicama, ali upozoravaju da je to gest kojim pokušavaju prikupiti jeftine političke bodove, prenosi Dnevno.hr.
‘Osjećaj zahvalnosti ne očekujte’
“Hvala Vladi RH na obećanoj uskrsnici, novac ćemo uzeti, ali osećaja zahvalnosti ni onog iskrenog, ni onog biračkog, ne očekujte. Jer najnoviji službeni podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS) kažu da je lani u siromaštvu i socijalnoj isključenosti živelo 61,4 posto svih samaca starijih od 65 godina, svi oni koji su živeli od penzije niže od 617 eura”, istakli su u saopštenju.
Iz Stranke penzionera poručuju da je rast penzija jedini put za izlaz iz siromaštva ogromnog broja penzionera.
Prozivaju vladajući HDZ i Hrvatsku stranku penzionera koja je s njima u koaliciji da pokušavaju zaobići dizanje penzija raznim dodacima i merama te da tako zbunjuju javnost i skreću ih s razmišljanja o jedinoj meri koja bi doista promenila životnu situaciju mnogih penzionera.
“Poručićemo svima: Dragi penzioneri, nemojte se dati kupovati za 50 eura, koliko god vam 50 eura bilo drago primiti. Osim toga znate li zašto visina uskrsnice neće zavisiti od visine penzije, da veću pomoć dobiju stvarno oni kojima je potrebna. Samo jer je birokratama tako lakše izračunati i isplatiti, pa nam eto svima po 50 eura”, napisali su iz SU-a.
Svaki peti Hrvat živi u riziku od siromaštva
U Hrvatskoj je 21,7 % stanovništva u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, što znači da imaju dohodak manji od 60 % prosečne plate ili dohotka. U odnosu na prethodnu godinu, kada je taj udeo bio 20,7 %, broj siromašnih porastao je za oko 38.700 osoba. Najugroženiji su penzioneri i starije osobe.
Prag rizika od siromaštva računa se prema ekvivalentnom raspoloživom dohotku, koji se određuje prema OECD-ovoj lestvici. Tako je u 2024. godini prag siromaštva za jednočlano domaćinstvo bio 7.407 eura godišnje, dok je za domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 15.554 eura godišnje, pojašnjava predsednik SU Lazar Grujić.
