Nakon pet godina rada u sopstvenom lokalu, odlučio je da zatvori radnju i javno napiše zašto.

Njegova poruka svima koji razmišljaju da uđu u ovaj posao je jednostavna, ali brutalna – preskočite.

Veliki lager, mali obrt

Prema njegovim rečima, najveća zabluda jeste uverenje da je gvožđara „siguran porodični biznis“. Da bi radnja uopšte imala smisla i izgledala ozbiljno, potrebno je u startu uložiti između 30.000 i 50.000 evra u robu. Međutim, promet se svodi na mali deo asortimana.

„Potrebno je jako puno novca za početni lager... dok se u realnosti prodaje i vrti u krug svega samo 5 posto robe, dok ostalo stoji godinama i niko maltene ni ne pita za druge stvari.“

To znači da desetine hiljada evra stoje vezane u robi koja se gotovo ne pomera. Poseban problem su farbe i sprejevi, koji imaju rok trajanja, a često nema mogućnosti povrata dobavljaču. Ako se ne prodaju na vreme, završavaju u otpadu – direktan minus za vlasnika, piše Biznis Kurir. 

Sat vremena rada za 20 dinara pazara

Autor ističe i psihološki aspekt posla, koji se retko pominje u analizama preduzetništva. Mala gvožđara često postaje besplatan savetodavni centar.

„Ljudi su teški i zahtevni... drndaju te po 20-30 minuta da bi na kraju kupili 5 šrafova od po 4 dinara... Od tih 20 dinara pazara, vaša zarada je u najboljem slučaju 7-9 dinara.“

Uz niske marže i ogromnu konkurenciju, svaki minut postaje borba za opstanak. A kada se na to dodaju porezi, doprinosi i fiskalne obaveze, računica postaje još teža.

Internet i siva ekonomija kao konkurencija

Nekada su najveća konkurencija bili buvljaci, danas su to društvene mreže i globalne platforme. Nelegalna prodaja bez fiskalnih računa i agresivno oglašavanje jeftine robe sa interneta stvorili su potpuno drugačija očekivanja kod kupaca.

„Kako objasniti penzionerima da je kod mene set ručnog alata 6.000 dinara, kad je njihov komentar: Video sam na internetu, ima za samo 99 dinara, da li si ti normalan?“

Trgovci koji rade legalno teško mogu da objasne razliku između robe sa garancijom i proizvoda sumnjivog porekla bez ikakve zaštite za kupca.

Nestanak srednje klase alata

U komentarima se otvorila i šira rasprava o tržištu alata u Srbiji. Kupci su, kako se navodi, sve češće prinuđeni da biraju između najjeftinijih proizvoda lošeg kvaliteta i profesionalnih brendova koji su kod nas znatno skuplji nego u zemljama Evropske unije. Pojedini tvrde da im se više isplati da kvalitetan alat naruče iz Nemačke ili Austrije nego da ga kupe u domaćoj prodavnici.

Promet ovog preduzetnika, kako navodi, padao je iz godine u godinu, i to za oko pet miliona dinara godišnje u periodu od 2021. do 2025. godine. Uprkos tome što nije plaćao zakup jer je radio u sopstvenom lokalu, odlučio je da zatvori radnju.

Njegova ispovest mnogima je poslužila kao upozorenje da mala specijalizovana trgovina sve teže opstaje između visokih troškova, algoritama, sive ekonomije i nelojalne konkurencije.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.