Istraživanja pokazuju da muzika i muzikoterapija mogu pozitivno uticati na raspoloženje i anksioznost kod starijih osoba, uključujući i one sa demencijom.

Muzika smanjuje stres i napetost

Kada slušamo muziku koja nam prija, telo i um mogu da se opuste. Mirnije melodije mogu biti prijatan izbor tokom odmora ili pred spavanje.

Muzika može biti posebno značajna za starije koji se suočavaju sa usamljenošću, napetošću ili promenama u svakodnevnom životu, piše Kurir.

Može li muzika pomoći krvnom pritisku?

Muzika ne može zameniti terapiju koju je propisao lekar, ali može biti njena prijatna dopuna.

Neka istraživanja ukazuju da muzikoterapija može doprineti smanjenju krvnog pritiska, pulsa i anksioznosti. Zato mirne kompozicije mogu biti dobar izbor za opuštanje.

Psiholog Mihail Litvak - ovih 8 navika menja način na koji gledate sebe i svoj život, više o tome OVDE

Koja muzika se tradicionalno povezuje sa određenim tegobama?

Postoje brojne tvrdnje o tome da određeni kompozitori i njihove melodije mogu prijati kod različitih tegoba. Ove preporuke treba posmatrati kao dopunu, a ne kao dokazano lečenje.

Johan Sebastijan Bah – njegova muzika se povezuje sa opuštanjem i može biti prijatna uz terapiju za povišen krvni pritisak.

Đuzepe Verdi – njegove melodije tradicionalno se povezuju sa opuštanjem kod glavobolje i migrene.

Antonio Vivaldi – njegova dela se često pominju u kontekstu muzikoterapije i opuštanja kod neuroloških tegoba.

Mocart – njegova muzika se tradicionalno preporučuje zbog opuštajućeg efekta i pozitivnog uticaja na raspoloženje.

Antonjin Dvoržak – njegove kompozicije mogu prijati osobama koje žele da se opuste i podignu raspoloženje.

Mihail Glinka – njegova muzika se pominje u različitim pristupima muzikoterapiji, uključujući i one namenjene osobama sa dijabetesom.

Johanes Brams – njegove mirnije kompozicije mogu biti prijatne za opuštanje, uključujući i osobe koje imaju respiratorne tegobe.

Čajkovski i Nofler – njihova muzika može biti izbor za stvaranje mirne atmosfere kod osoba koje imaju srčane tegobe i povišen pritisak.

Mantovani i Grigovo „Jutro“ – lagane melodije mogu prijati tokom odmora osobama sa srčanim i metaboličkim tegobama.

Muzika budi uspomene

Kod starijih ljudi muzika ima još jednu posebnu vrednost. Poznata pesma može vratiti uspomene na mladost, porodicu, prijatelje ili neki važan događaj.

Kod osoba sa demencijom poznate melodije ponekad mogu podstaći emocije i komunikaciju čak i kada je razgovor otežan.

Zato su često najbolji izbor upravo pesme koje je osoba volela u mladosti.

Koju muziku izabrati?

Klasična i lagana muzika – za opuštanje i smanjenje napetosti.

Pesme iz mladosti – za uspomene, emocije i razgovor.

Lagani džez i instrumentalna muzika – za odmor i prijatnu atmosferu.

Vesela narodna i zabavna muzika – za dobro raspoloženje, pevanje i druženje.

Muzika sporijeg ritma – za večernji odmor i mirniji završetak dana.

Najvažnije je da osoba sama izabere muziku koja joj prija.

Najlepše je kada se muzika sluša zajedno

Muzika može imati još veći značaj kada se sluša u društvu. Pevanje sa partnerom, decom ili prijateljima, igranje uz poznatu pesmu ili razgovor o uspomenama koje ona budi mogu pomoći starijoj osobi da se oseća povezano sa drugima.

Ponekad je dovoljna samo omiljena pesma i neko ko će sesti pored vas.

Muzika nije zamena za lekove

Važno je naglasiti da muzika nije zamena za lekove, terapiju ili savet lekara.

Ona može biti jednostavna i prijatna dopuna svakodnevnoj brizi o zdravlju – posebno kada pomaže čoveku da se opusti, popravi raspoloženje i provede kvalitetnije vreme sa dragim ljudima.

Jer ponekad jedna poznata pesma može vratiti osmeh, probuditi uspomenu i učiniti ceo dan lepšim.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

expo