U 2021. 6,9 posto nije moglo pravilno grejati svoje domove, a 2023. dostiglo je 10,6 posto, prema Eurostatu.
Energetsko siromaštvo bi moglo sada iznositi čak 16 posto, piše Euraktiv pozivajući se na najnoviju studiju nemačkog instituta GESIS u kojoj se navodi da bi kratkoročno, vlade trebalo da uvedu mere podrške zasnovane na prihodima, posebno za ugrožena domaćinstva u regijama s ekstremnim vremenskim uslovima poput jugoistočne i istočne Evrope.
Evropska komisija definiše energetsko siromaštvo kao situaciju kada domaćinstvo mora da smanji potrošnju energije do stepena koji negativno utiče na zdravlje i dobrobit stanovnika.
Kako prenosi Agencija za energetiku Srbije, u Grčkoj i Bugarskoj skoro 30 posto stanovništva je energetski siromašno, dok u zapadnim i severnim zemljama EU ta brojka pada ispod pet odsto, prema podacima Komisije.
Ublažavanje energetskog siromaštva Studija koju je objavio GESIS naglašava potrebu rešavanja energetskog siromaštva kombinacijom dugoročnih i kratkoročnih mera, posebno u zemljama s visokom stopom stambene deprivacije, kao što su Portugal, Italija, Bugarska i Rumunija.
Dugoročne strategije uključuju renoviranje starih zgrada radi poboljšanja energetske efikasnosti, rešavanje strukturalnih nedostataka i osiguranje pristupa osnovnim sanitarnim čvorovima. Ulaganja u zelenu energiju i inovativne tehnologije su takođe neophodna.
Dok zelena tranzicija nudi dugoročne finansijske uštede kroz energetski efikasne tehnologije, domaćinstva sa niskim primanjima – kojima su takve uštede najpotrebnije – često nemaju pristup kapitalu ili kreditima daa priušte ove investicije, što pogoršava nejednakost.
