Mnogi od nas nisu svesni koliko svakodnevne navike mogu uticati na naše telo, kožu i mentalno stanje.
Srećom, promenom tih navika moguće je poboljšati kvalitet života, stoga pročitajte koje greške u životnom stilu mogu imati dugoročne posledice na naše zdravlje i opštu dobrobit.
Starenje je prirodan proces koji ne možemo zaustaviti.
Ono je deo života i nosi sa sobom mir i mudrost. Ali, ponekad primećujemo znakove koji sugerišu da se naše telo i um menjaju brže nego što bismo očekivali.
To je signal da nešto nije u ravnoteži i da je vreme za promene.
Ubrzano starenje često je posledica svakodnevnih navika koje, iako naizgled bezopasne, mogu dugoročno ostaviti ozbiljne posledice na zdravlje i vitalnost.
U nastavku donosimo 11 čestih navika koje biste možda trebali preispitati kako biste sačuvali energiju, zdravlje i mladolik izgled i duh.
Ne spavate dovoljno
Ako ne spavate dovoljno, vaša koža može prerano početi pokazivati znakove starenja, a prvi su znakovi bore i opuštena koža. To se delom događa zato što telo oslobađa više kortizola (hormona stresa), koji razgrađuje kolagen koji je ključan za glatku i elastičnu kožu. Pokušajte uspostaviti mirnu i opuštajuću rutinu pre spavanja s redovnim vremenom odlaska na počinak te izbegavajte alkohol, kofein i korišćenje elektronike pre spavanja, piše WebMD.
Pušite
Ako pušite, osim što povećavate rizik od raka, možete dobiti gušće i dublje bore već u mlađoj dobi. Pušenje smanjuje protok krvi pa zbog toga može usporiti proizvodnju kolagena u telu. Razgovarajte s lekarom o načinima kako prestati pušiti.
Previše ste na suncu
Iako je malo sunčeve svetlosti dobro, previše UV zraka oštećuje kolagen u koži i može uzrokovati prekomjrnu proizvodnju proteina zvanog elastin. Koža može postati zadebljana, hrapava i poprimiti neujednačen ton s dubokim borama i tamnim mrljama (staračkim pegama). Ako morate biti na suncu, nosite šešire, duge rukave i sunčane naočare i koristite kremu za sunčanje širokog spektra s visokim faktorom.
Nedovoljna hidratacije kože
Ako vam se koža isuši, može poprimiti grubi i ljuskavi izgled. Perite kožu jednom do dvaput dnevno i budite nežni, jer grubo trljanje je može iritirati. Koristite blago sredstvo ua čišćenje bez alkohola ili drugih sastojaka koji mogu isušiti kožu. Hidrirajte kožu kremom dva puta dnevno kako biste zadržali vlagu koja jemči mladolik izgled.
Ne hranite se zdravo
Pravilna ishrana pomaže u prevenciji bolesti srca, dijabetesa i drugih bolesti koje crpe mladalačku energiju. Razmislite o mediteranskoj ishrani koja je dobra i za mozak. Možda ćete morati smanjiti unos masnog crvenog mesa, ali ćete uživati u zdravim mastima iz ribe, orašastih plodova, maslinovog ulja i avokada te obilju celovitih žitarica, voća i povrća.
Ne vežbate dovoljno
Redovita telesna aktivnost ključan je način da se osećate mladima. Jača mišiće, povećava energiju i popravlja raspoloženje. Kretanje održava mozak oštrim i smanjuje rizik od bolesti povezanih sa starenjem, poput srčanih bolesti. Ne morate ići u teretanu. Brza šetnja, rad u vrtu ili ples mogu biti dovoljni kad ih praktikujete barem 30 minuta većinu dana u sedmici.
Često žmirkate
Kad često žmirkate, pospešujete boranje kože. Zapravo, svaka ponavljajuća grimasa može stvoriti probleme. Ako ste često vani, sunčane naočare mogu sprečiti žmirkanje i razvoj bora u uglovima očiju. Ni šešir širokog oboda ne bi bio naodmet.
Nemate društveni život
Održavanje povezanosti s prijateljima i porodicom pomaže vam da ostanete mladi duhom i poboljšava emocionalno i fizičko zdravlje. Društveni život smanjuje rizik od anksioznosti, depresije i demencije povezane sa starenjem, uključujući Alchajmerovu bolest.
Ali, važan je kvalitet društvenih odnosa, a ne kvantitet.
Ne pratite krvni pritisak
Visok krvni pritisak povećava rizik od problema povezanih sa starenjem, poput vaskularne demencije i Alchajmerove bolesti, verovatno zato što oštećuje sitne krvne žile u mozgu. Osobe koje kontrolišu krvni pritisak ishranom, vežbanjem i lekovima mogu usporiti ili sprečiti ovaj pad moždanih funkcija.
Ne pomažete drugima
Telo oslobađa više hormona zadovoljstva, odnosno endorfina, kad trošite novac na druge.
Ali nije uvek reč o novcu. Osećaj smirenosti, zadovoljstva i povezanosti dok pomažete drugima vas motiviše da to činite češće, što vas dodatno usrećuje i smanjuje stres. To može čak i poboljšati zdravlje srca i imunološkog sistema, odbranu tela od bolesti.
Preskačete sistematski pregled
Nakon 50. godine trebali biste redovno posećivati lekara na sistematskom pregledu. Proveriće vam krvni pritisak, kolesterol i šećer u krvi. Visok nivo tih pokazatelja može dovesti do srčanih bolesti, demencije i drugih bolesti povezanih sa starenjem, prenosi Moje Vrijeme.
Takođe, mogu prepoznati rane znakove mentalnog pada, poput problema s pamćenjem. Što ranije otkrijete problem, brže ga možete početi lečiti.
