Stručnjaci su utvrdili kako se za dobro raspoloženje u penziji od važnosti fizičke aktivnosti i hobiji sve do socijalizacije i postavljanja finansijskih granica.
A evo i kako to postići, pa pogledajte koje navike potiču sreću u penziji i kako ih usvojiti.
Različiti penzioneri imaju različita iskustva, ali stručnjaci se slažu da određeni obrasci ponašanja mogu znatno uticati na to koliko je neko zadovoljan penzionerskim životom.
U nastavku donosimo kratak spisak ključnih navika po kojima se razlikuju oni koji su srećni, od onih kojima su penzionerski dani natopljeni ogorčenjem i zameranjem.
Navike srećnih penzionera
Fizički su aktivni.
Penzioneri koji ostaju fizički aktivni često su među najsrećnijima. Mnogi od njih svakodnevno vežbaju, planinare, voze bicikl ili pohađaju časove joge. Fizička aktivnost dokazano smanjuje rizik od bolesti srca i demencije i povećava životnu energiju i imunitet. Osim toga, aktivan stil života može smanjiti zdravstvene troškove.
Penzionerima se preporučuje između 150 i 300 minuta umerenog vežbanaj nedeljno.
Hodajte, vozite bicikl ili se uključite u udruženja koja nude rekreacione programe penzionerimaa kako biste održali kondiciju. Ako u vašem mestu nema organizovane fiskulture, potražite besplatne treninge i motivaciju na internetu.
Istražuju nova mesta, a ponekad i putuju.
Za mnoge penzionere, putovanja su omiljeni deo penzionerskog života. Odlazak na nova mesta ne samo da donosi osveženje nego i doprinosi emocionalnom razvoju, empatiji i kreativnosti.
Ali, šta ako raspolažete s ograničenim budžetom? Ne morate putovati i istraživati drugi kraj planete. Javni prevoz je dostupan, često i besplatan. Razmislite kada ste zadnji put obišli parkove na rubovima grada, sela koja okružuju mesto u kojem živite? Možete li se prisetiti koje ste godine kročili u zavičajni muzej u vašem gradu? Zašto ne biste seli na voz ili autobus i otišli do prvog susednog grada?
Volontiraju.
Mnogi penzioneri pronalaze sreću u pomaganju drugima. Prema istraživanjima, penzioneri koji volontiraju, često se osećaju korisnije, imaju bolju sliku o sebi i zadovoljniji su životom. Pronađite lokalne organizacije kojima je potrebna pomoć i ponudite svoje vreme. Volontiranje može uključivati pomaganje u skloništima za životinje, čitanje bolesnoj djeci ili učestvovanje u humanitarnim akcijama, piše Moje Vrijeme.
A ovo su navike nesrećnih penzionera
Nedostaju im svrha i identitet.
Neki penzioneri teško se prilagođavaju gubitku radne rutine, a još se teže opiru osećaju beskorisnosti. Bez ciljeva i društvenih interakcija, penzioneri mogu doživeti osećaj praznine ili depresije. Pripremite se za prelaz u penziju postupno, smanjenjem radnog vremena ili postavljanjem novih ličnih ciljeva koji će vam doneti osećaj zadovoljstva.
Nemaju dovoljno društvene interakcije.
Iako je penzija prilika za mir i uživanje, ona može doneti i usamljenost. Jedna od tri starije odrasla osobe oseća se usamljeno, a to može negativno uticati na fizičko i mentalno zdravlje. Održavajte društvene kontakte, bilo kroz redovne susrete s prijateljima, porodične događaje ili aktivnosti u zajednici poput radionica i predavanja.
Brinu o finansijama.
Mnogi ili čak većina penzionera poznaje ovaj osećaj.
Siromaštvo skraćuje život i sužava perspektive. Ako osoba u potpunosti prepusti životno kormilo egzistencijalnoj teskobi, siromaštvo je gotovo paralizirajuće.
Mnogi u strahu od finansijske nesigurnosti izbegavaju trošiti ušteđevine ili, pritisnuti kulturološkim obrascima, odbijaju aktivirati imovinu kako bi ugodnije živeli. Ako posedujete nekretnine, niste ih dužni čuvati za iduće generacije. Umesto toga, uživajte bez osećaja krivice. Život je jedan.
Preterano finansijski pomažu deci.
Pomaganje odrasloj deci može iscrpiti finansijske zalihe. To može uzrokovati stres i finansijske probleme u kasnijim godinama. Postavite granice u finansijskom pomaganju, imajući na umu sopstvene dugoročne potrebe i finansijsku sigurnost.
