ZAHTEV ZA PENZIJU PODNOSI SE SAMO PO OVOM OSNOVU Bez obzira u koliko država imate radni staž, u jednoj tražite penziju

Osiguranici koji su radili u više država, zahtev za penziju podnose isključivo u državi u kojoj imaju prebivalište što znači da se bez obzira na broj država, podnosi samo jedan zahtev za penziju.

Ostvarivanje srazmerne penzije po osnovu rada u više zemalja lakše je za one koji su radili u jednoj od 35 država, sa koliko njih Srbija ima zaključen sporazum o socijalnom osiguranju.

Kako pojašnjavaju u Fondu PIO, zahtev podnet u jednoj državi, smatra se zahtevom za penziju u svim državama u kojima osiguranik ima staž, a to znači i da će se u svim državama prihvatiti isti datum podnošenja zahteva. Zato je važno da podnosilac zahteva navede sve države u kojima je radio i da uz zahtev priloži odgovarajuće dokaze o stažu a ukoliko se dokazima o stažu ne raspolaže, potrebno je u zahtevu što preciznije navesti poslodavce i tačna mesta i periode rada.

Ovo se, preciziraju iz Fonda PIO, odnosi na zaposlenje, ali i na bilo koji drugi rad koji je prema pravnim propisima pojedine države predviđen kao obavezno penzijsko osiguranje.

Kada je reč o proceduri, navode da je posle podnošenja zahteva za penziju, prva obaveza Fonda da utvrdi penzijski staž navršen u Srbiji. Ukoliko je trajanje tog staža dovoljno za ostvarivanje prava na penziju, donosi se rešenje i utvrđuje pravo na tzv. samostalnu penziju a za nju, staž navršen u inostranstvu nije potrebno uračunavati i zato se i ne čeka potvrda staža iz inostranstva.

Po donošenju rešenja, u sve države u kojima je navršen staž upućuje se odgovarajuće obaveštenje o zahtevu, uz potvrdu staža koji je navršen u Srbij a uz dopis se prilažu i svi raspoloživi dokazi o stažu u inostranstvu. Izuzetno, za pokretanje postupka u pojedinim državama osiguranici treba da popune i obrazac zahteva koji ta država propisuje a sa tom obavezom upoznaće ih radnici Fonda PIO.

Inostrani nosioci odnosno fondovi za penzijsko osiguranje, po dostavljenoj dokumentaciji sprovode postupak i odlučuju o pravu na penziju, navode iz Fonda PIO i dodaju da ostvarivanje prava na penziju u Srbiji ne znači da su uslovi ispunjeni i u inostranstvu. Svaka država primenjuje svoje propise i sasvim je moguća situacija da starosni penzioner mora da sačeka navršenje još neke godine života za stranu penziju ili da recimo srpski invalidski penzioner ne ispunjava inostrane uslove.

U slučaju da po sprovedenom postupku osiguranik dobije srpsku penziju, ali za inostranu ne ispuni uslove, potrebno je da nakon ispunjenja uslova ponovo podnese zahtev i to opet u državi gde živi, bez obzira na to što se zahtev odnosi isključivo na inostranu penziju. U slučaju da staž navršen u Srbiji nije dovoljan za ispunjenje zakonskih uslova za penziju, neophodno je zatražiti potvrde staža iz svih zemalja u kojima je taj osiguranik radio. Pošto ovakva situacija može i znatno da odloži početak korišćenja penzije, poželjno je da osiguranici i pre podnošenja zahteva za penziju Fondu PIO podnesu zahtev za utvrđivanje staža u inostranstvu, jer tako mogu i da izbegnu iznenađenja u pogledu trajanja navršenog inostranog staža.

Po prijema potvrda i ispunjenja uslova, rešenjem se utvrđuje pravo na srazmernu penziju, a u ukupan staž sabiraju svi navršeni staževi, ili samo inostrani staž koji uz srpski čini dovoljan zbir za ispunjenje uslova. Kada je reč o načinu sabiranja staža iz Fonda PIO objašnjavaju da on zavisi od zaključenih sporazuma. Tako, kada se određuje visina srazmerne penzije, u obračun se uzimaju isključivo zarade ostvarene u Srbiji, zatim se visina penzije određuje kao da je sav uračunat staž navršen u Srbiji, a potom se od tako dobijenog iznosa obračunava srazmeran deo koji odgovara udelu srpskog staža u ukupnom trajanju. Sličan princip primenjuju i druge države.

Najčešće, srazmerna penzija u Srbiji ne znači da i u drugim državama penzije moraju da budu srazmerne, pa je moguće čak u jednoj državi koristiti jednu vrstu penzije, a u drugoj drugu, na primer starosnu i invalidsku. Sporazumi o socijalnom osiguranje između država uređuju i pitanje preuzimanja navršenog staža koji je kraći od minimalnog propisanog trajanja za ostvarivanje prava, a ta granica je najčešće postavljena na 12 meseci, dok je u nekim državama i kraći staž dovoljan za penziju. Ako je staž toliko kratak da je sporazumom isključeno ostvarivanje prava u državi u kojoj je navršen, on ipak ne propada, pošto je pravilo da se takav staž sabira kao da je navršen u državi u kojoj postoji pravo na penziju.

Iz Fonda naglašavaju da osiguranici koji su radili u državama sa kojima ne postoji sporazum ne mogu da računaju na mogućnost sabiranja staža pa će pravo na penziju ostvariti samo ako u toj državi imaju dovoljno staža ili ako su radili i u nekoj trećoj državi sa kojom ta država ima sporazum.

Čak ni zahtev ne može da se podnese u Srbiji, osim ako ga izuzetno prihvate diplomatske misije te države.