Danas je Usekovanje Svetog Jovana – prema narodnom verovanju, ove običaje nikako ne treba prekršiti

Ovaj dan prati strogi post, a u narodu su se sačuvali brojni običaji i verovanja.

Zašto se obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana?

Sveti Jovan Krstitelj stradao je jer je javno osuđivao postupke Iroda Antipe, vladara Galileje, koji je živeo sa Irodijadom, ženom svog brata. Zbog njegovih reči Irod ga je zatvorio, ali prema jevanđelskom predanju, konačnu odluku o njegovoj sudbini podstakli su događaji tokom Irodove proslave, piše espreso.

Irodijadina ćerka Saloma plesala je pred Irodom, nakon čega joj je obećao da će ispuniti njenu želju. Na nagovor majke zatražila je glavu Svetog Jovana Krstitelja na tacni. Irod je naredio pogubljenje proroka, a njegova glava predata je Salomi.

Šta se dogodilo sa glavom Svetog Jovana?

U Svetom pismu nije navedeno šta se kasnije dogodilo sa glavom Svetog Jovana Krstitelja. O tome postoje brojna crkvena predanja.

Prema jednom od njih, Irodijada je glavu svetitelja sakrila i odvojila od njegovog tela. Jovana Mironosica, supruga Irodovog dvorjanina, navodno ju je pronašla, stavila u posudu i sahranila na Maslinskoj gori.

Učenici Svetog Jovana sahranili su njegovo telo, dok je sudbina glave tokom narednih vekova postala predmet brojnih predanja.

Predanje o pronalasku svetiteljeve glave

Prema crkvenom predanju, vlastelin Inokentije kasnije je kupio imanje na Maslinskoj gori kako bi na njemu podigao monašku keliju. Tokom kopanja pronašao je posudu u kojoj se nalazila glava Svetog Jovana Krstitelja.

Relikvija je tokom istorije, prema predanju, više puta pronalažena i premeštana. Pominju se Carigrad i Kapadokija, dok pravoslavna crkva posebno obeležava dane obretenja, odnosno pronalaska glave Svetog Jovana.

Tokom vekova pojavile su se različite tvrdnje o tome gde bi delovi relikvije mogli da se nalaze. Među mestima koja se pominju su Damask, Rim, Amjen i Sveta Gora, ali pitanje njenog tačnog mesta čuvanja nije istorijski razjašnjeno.

Na Usekovanje se strogo posti

Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja smatra se danom strogog posta. Vernici ga provode u molitvi i sećanju na stradanje svetitelja.

Uz crkvena pravila, u narodu su tokom vekova nastali i brojni običaji. Važno je napraviti razliku između crkvenog učenja i narodnih verovanja, jer mnogi običaji nisu deo zvaničnih crkvenih pravila.

Zašto se prema narodnom verovanju izbegava crvena hrana?

Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja kaže da na Usekovanje ne treba jesti niti piti ništa crvene boje. Crvena boja povezuje se sa nevino prolivenom krvlju Svetog Jovana Krstitelja.

Zbog načina na koji je svetitelj stradao, u pojedinim krajevima postoji i običaj da se hrana ne jede sa tanjira ili tacne.

Ovi običaji pripadaju narodnoj tradiciji i ne treba ih poistovećivati sa crkvenim pravilima posta.

Šta se prema običajima ne radi na Usekovanje?

U narodu se ovaj praznik smatra danom kada bi trebalo izbegavati teške poslove i više vremena posvetiti molitvi i duhovnom miru.

U pojedinim krajevima Srbije sačuvani su i posebni lokalni običaji. Negde se na Usekovanje bere lekovito bilje, dok se u drugim mestima održavaju vašari.

U istočnoj Srbiji poznato je i verovanje da tog dana treba skinuti crveni končić sa ruke.

Bez obzira na različite narodne običaje, suština praznika vezuje se za stradanje Svetog Jovana Krstitelja, njegovu nepokolebljivost i spremnost da javno govori protiv nepravde i nemorala.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.