Početak nove godine mnogi vide kao priliku da “okrenu list“ i promene životne navike, pa sastavljaju liste želja i ciljeva za naredni period – da smršaju, zdravije se hrane, prestanu da puše, više putuju, napreduju na poslu, nauče novi jezik…
Da bismo novogodišnje odluke sproveli u delo, postavljeni ciljevi treba da budu konkretni, realni i u skladu sa našim životnim vrednostima, kaže za Tanjug psiholog Teodora Pavlović.
Ona je istakla da donošenje odluka ne treba ograničavati samo na 1. januar ili bilo koji drugi datum, već da je svaki period u godini jednako dobar za pravljenje planova. Pavlović je navela da mnogi novu godinu poistovećuju sa novim početkom i “novim/om ja“ što je, kaže, prirodno jer je pred nama 365 dana za promene koje priželjkujemo, a novogodišnje odluke obično donosimo iz unutrašnjih potreba, odnosno nezadovoljstva u prethodnom periodu i želje za promenom, ali i i vođeni željom da učvrstimo i nastavimo ono što je bilo pozitivno i dobro.
“Novogodišnja odluka ne mora uvek da bude vid promene, već i vid učvršćivanja, ali najčešće se govori o promenama i te odluke su naši lični ciljevi“, rekla je Pavlović.
Ona je kazala da je, kada je reč o ciljevima, važno sagledati šta su motivi i da ih treba postavljati u skladu sa životnim vrednostima. “Ako je životna vrednost karijera, onda su ciljevi da napredujemo na poslu, dobijemo povišicu, završimo neku novu edukaciju… Odluke se najčešće tiču nekog ličnog dela, nečeg što je vezano za mentalno ili fizičko zdravlje, za odnose u porodici i partnerskim vezama, za hobi, rad na sebi, bavljenje nekim novim aktivnostima… O tome se najčešće razmišlja sa ciljem da se nešto promeni“, navela je Pavlović.
Studije pokazuju da su novogodišnje odluke obično kratkog veka, a sagovornica Tanjuga kaže da se od odluka brzo odustaje jer se pretera sa previše zahtevnim ciljevima.
Pavlović je navela da, ako je cilj za sledeću godinu da se, na primer, nauči novi jezik, onda se treba fokusirati na sam proces i svaki dan naučiti jednu novu reč, pošto je to konkretniji, više merljiv i vremenski ukomponovan cilj koji možemo da pratimo. “Kada na taj način postavimo ciljeve, lakše je da se njima bavimo i da ih proveravamo s vremena na vreme. Često smo sami sebi neprijatelji jer postavimo prezahtevan cilj i razočaramo se, doživljavamo to kao neuspeh, a to nije poenta, već da idemo ka cilju“, navela je Pavlović.
Ona je dodala i da je važno preispitati sebe zašto se donose odluke i da li su one vođene sopstvenim potrebama.
“Ciljeve treba postavljati iz nečega što je nama vredno, bitno i autentično, a ne jer je to neko drugi zamislio ili se to od nas očekuje. Treba biti malo više u kontaktu sa sobom i sagledati šta je ono što želim i zbog čega“, naglasila je Pavlović.
Prema njenim rečima, posle praznika mnogi traže pomoć psihologa jer ih praznična atmosfera podseti na nešto što nemaju ili zato što je pritisak da treba da se osećaju na određeni način u tom periodu, a oni se tako ne osećaju.
“Ovo je period kada se staje, mirnije je, imamo vremena da zastanemo i suočimo se sa stvarima koje nas muče i to je okidač zašto se ljudi javljaju na terapiju u ovom periodu. Obično je to vreme za porodicu, a pitanje je kakvi su nam porodični odnosi. Mnogo stvari dolazi do izražaja, koje nas ‘pomere’ iz onoga gde smo stabilni tokom godine“, kaže Pavlović.
- Tagovi:
- nova godina
- odluke
- sprovođenje