To su ishrana, vežbanje i društveni život.
Kada je reč o ishrani, naučnici kažu da je konzumiranje manje crvenog mesa, izbegavanje soli i dosledno pridržavanje mediteranskog načina ishrane- put do dugovečnosti.
Važna je i fizička aktivnost, čak i svakodnevna šetnja može da produži životni vek.
Konačno, briga o društvenom životu, takođe je važna za dugovečnost – ljudi koji su hronično usamljeni i oni koji su socijalno izolovani, suočavaju se sa većim rizikom od rane smrti, pokazuje sve više naučnih dokaza.
Donošenje zdravih odluka u vezi sa ova tri faktora može biti ključno za duži i kvalitetniji životni vek, a kako nikada nije kasno da se počne sa pozitivnim promenama, nova godina je dobar trenutak da zdravlje bude glavni prioritet.
Odavno je jasno da je ishrana ljučna za sve aspekte zdravlja, a sve je više istraživanja koja pokazuju da određeni načini ishrane mogu da produže vek.
Među ovim studijama, mnoge su povezale konzumaciju crvenog mesa sa razvojem nekoliko hroničnih stanja, uključujući rak debelog creva i druge vrste raka, dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i demenciju.
Stoga, verovatno nije iznenađenje da istraživanje objavljeno u aprilu prošle godine pokazuje da bi zamena crvenog mesa u ishrani, poput govedine, za ribu, mogla da spreči između 500.000 i 750.000 smrtnih slučajeva do 2050. godine.
Još jedno važno pitanje za zdravu ishranu je količina soli u hrani – manje obične kuhinjske soli može pomoći u smanjenju rizika od smrti od kardiovaskularnih bolesti, kao i smrti od svih uzroka.
Pregled dokaza objavljenih u časopisu „Nutrients“ u avgustu 2024. ukazuje da povremeni post, mediteranska dijeta i ketogena (keto) dijeta imaju koristi u smislu usporavanja procesa starenja.
Prema mišljenju stručnjaka, čini se da ove dijete pozitivno utiču na telesne mehanizme vezane za obnovu ćelija i metabolizam.
– Savetujem povrće, voće, skrob — kao što su integralne žitarice, mahunarke i krompir – kao i nemasni proteini, masna riba i biljne masti kao što su orasi, semenke, avokado, masline i maslinovo ulje. Jedite manje ultra-prerađene hrane, kao i manje masnog mesa uključujući slaninu i kobasice, manje šećera i drugih rafinisanih ugljenih hidrata – savetuje Moli Rapozo, dijetetičar – nutricionista iz Kalifornije.
Još jedna ključna navika za dugovečnost, kao što su istraživanja iznova pokazala, jeste fizička aktivnost.
Nedavna studija je otkrila da, ako bi pojedinci stariji od 40 godina hodali svaki dan, mogli bi da produže svoj životni vek za pet godina.
– Ovi zdravstveni benefiti su najznačajniji za pojedince koji su inače fizički neaktivni, jer čak i mala povećanje fizičke aktivnosti značajno smanjuje rizik od nezaraznih bolesti i prerane smrti – naveo je Rajan Glat, viši trener za zdravlje mozga iz Kalifornije.
Bavljenje fizičkom aktivnošću čuva gustinu kostiju, poboljšava snagu, smanjuje telesne masti i poboljšava kardiovaskularno zdravlje. Takođe može da dovede do poboljšanja raspoloženja i kognitivnih funkcija.
Prema istraživanju na životinjskim modelima predstavljenim na američkom samitu fiziologije u Long Biču, Kalifornija, više vežbanja povezano je sa manjim oštećenjem DNK u ćelijama koje oblažu krvne sudove. Ovo bi, prema studiji, moglo da objasni kako aerobne vežbe pomažu u zaštiti kardiovaskularnog zdravlja.
Vežbanje takođe može pomoći da se preokrene tok starenja, smanjujući nakupljanje masti u mišićnom tkivu, pokazalo je istraživanje sprovedeno i na modelima miševa i na ljudima, čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Nature Aging Trusted Source“ u aprilu 2024.
Istraživanja iznova pokazuju da je kvalitet društvenog života takođe faktor dugovečnosti.
Postoji mnogo naučnih dokaza koji povezuju usamljenost sa većim rizikom od hroničnih bolesti i rane smrti, a nedavne studije su dodale ove dokaze.
Studija objavljena letos u časopisu „The Lancet’s eClinical Medicine“, pokazala je da se starije osobe koje se osećaju hronično usamljeno suočavaju sa povećanim rizikom od moždanog udara.
Tačnije, učesnici studije koji su izjavili da se osećaju usamljeno imali su čak 25 odsto veći rizik da dobiju moždani udar, u poređenju sa vršnjacima koji su imali sadržajniji društveni život.
U studiji koja je objavljena početkom prošle godine u časopisu „JAMA Netvork Open“, zaključuje se da bi smanjenje socijalne izolacije moglo da smanji rizik od smrtnosti, posebno kod ljudi sa gojaznošću.
– Smanjena fizička aktivnost, prejedanje, konzumacija ultra-prerađene hrane, povećan unos alkohola, povećana upotreba cigareta i/ili droga, neuzimanje terapije i loša higijena sna, faktori su koji doprinose povećanom riziku od moždanog udara kod ljudi koji se osećaju hronično usamljeno – poručila je dr Džejn Morgan, kardiolog iz Džordžije, piše časopis Medical News Today.
