Čeka nas pravi temperaturni šok, jer će u pojedinim delovima zemlje temperatura ići danas i do čak 15 stepeni, a za Božić i do 18.
Kako ova temperaturna razlika utiče na nas, ali i kako da se zaštitimo za Blic je otkrila doktorka Biserka Obradović.
Kako je istakla, na zdravlje najviše utiču klimatske promene, atmosferske pojave i padavine.
„Kada do njih dođe menja se atmosferski pritisak, kada je hladno vreme on se smanjuje, a kada je lepo on se povećava i to jako deluje na ljude“, objasnila je ona.
Nagle promene u vremenu ljudi mogu osetiti dan, dva unapred
Zbog jakog uticaja koje ove promene imaju na čoveka, pojedini ih mogu osetiti i dan, dva unapred.
„Jako im pada koncentracija, loše spavaju, hvata ih nesanica, a svi znamo koliko je zdrav san, od 6 do 8 sati, važan za organizam i imunitet“, dodaje Obradovićeva.
U periodu kada dođe do pada atmosferskog pritiska, tačnije kada vreme drastično zahladni, ljudi osećaju bolove u zglobovima, sinusima ili ožiljcima od operativnih zahvata.
„Telo se sastoji najvećim delom od tečnosti, a u ovom periodu ona se premešta i vrši pritisak na osetljive delove. Mnogima nije jasno na primer kako ih boli ožiljak od operacije, a ta tečnost se kreće u telu i koža se širi, a ožiljak ne može i zato boli“, pojasnila je.
Hronični bolesnici najugroženiji
Nagle i drastične promene u temperature igraju veliku ulogu kod hroničnih bolesnika, pogotovo kod onih koji imaju problem sa pritiskom, kao i kod kardiovaskularnih bolesnika.
„Sada može da se desi da se slojevito obučemo jer je znamo da je napolju hladno, a onda krene naglo da otopljava i nama krne vrućina. Telo mora da izbaci tu toplinu iz svog tela i onda krenemo da se znojimo, a krvni sudovi da nam se šire i pritisak se spušta“, navodi doktorka.
U slučaju kada temperatura krene naglo da raste, a pritisak da nam se spušta mogu se osetiti sledeći simptomi:
- vrtoglavica
- mučnina
- glavobolja
- na kraju može doći i kolapsa
Među „ugroženima“ i meteoropate
Među „ugroženima“ je i veća skupina ljudi koju naziva meteoropatama i za koju mnogi misle da su razmaženi, kako Obradovićeva objašnjava, a istina je potpuno drugačija.
„Oni zaista burnije reaguju na vremenske promene, njima se više luči hormon stresa nego kod drugih, a manje serotonin, hormon sreće i endorfin koji pomaže da se bol ne oseća intenzivno, pa se oni zato žale na razne bolove i simptome“, napominje ona.
Magla loš saveznik plućnim bolesnicima i astmatičarima
Kako sagovornica Blica ističe, zbog nagle promene temperature pojavljuje se i magla koji je loš saveznik ljudima sa plućnim bolestima, kao i onima koji imaju astmu.
„Kod njih se javljaju problemi sa disanjem, a kod pojedinih može doći i do napada astme. Oni moraju da izbegavaju da u ovakvim prilikama izlaze napolje“, kaže doktorka.
Doktorka uputila veliki apel
Među „najugroženijima“ ovih dana jesu hronični bolesnici, stariji, kao i deca, s obzirom da je kod njih prisutan disbalans hormona, pa burno reaguju, priča ona.
„Za sve jedan veliki apel da se adekvatno oblače, da odeća bude pamučna da vazduh može da cirkuliše i da može da upije znoj. Važno je i slojevito oblačenje, ali tako da se u trenucima vrućine višak može skinuti“, objašnjava.
Ona dodaje da ukoliko se ne oblačimo adekvatno možemo izgubiti veću količinu tečnosti, a to može čak dovesti do srčanog ili moždanog udara.
„Kada gubimo veću količinu tečnosti krv postaje gušća i može čak doći do infarkta ili moždanog udara. Ljudi kada je hladno slabo nadoknađuju tečnost, leti nekako uvek uz sebe imaju flašicu vode, a zimi ne. Zato se preporučuje adekvatan unos tečnosti“, upozorava Obradovićeva.
Treba imati u vidu i upozorenja kardiologa na takozvani sindrom božićnog srca – koji nije povezan s emocijama, već i sa zloupotrebom alkohola, što može uzrokovati ozbiljne srčane probleme, pa čak i iznenadni zastoj srca, upozoravaju kardiolozi.
Stres, obilni obroci, porodična okupljanja i hladnoća takođe mogu preopteretiti srce, što se sve veoma često dešava tokom novogodišnjih i božićnih praznika.
