„Božja biljka“ za Veliku Gospojinu – naše bake su je stavljale u jelo za zdravlje i zaštitu porodice

Jedan od najvećih praznika posvećenih Bogorodici prate brojni običaji i narodna verovanja, a posebno mesto među njima zauzima bosiljak.

Ova mirisna biljka vekovima je prisutna u srpskoj tradiciji i povezuje se sa čistoćom, zdravljem, mirom i zaštitom doma. U pojedinim krajevima postojao je običaj da se na Veliku Gospojinu nekoliko listova bosiljka doda prazničnom jelu kako bi ga pojeli svi ukućani.

Zašto se bosiljak stavljao u jelo na Veliku Gospojinu?

Prema narodnom verovanju, na Veliku Gospojinu u jelo se dodavao bosiljak, a obrok se potom delio sa svim članovima porodice, piše Lepa & Srećna.

Verovalo se da ovaj simboličan čin donosi blagoslov, zdravlje i slogu i da porodicu stavlja pod zaštitu Presvete Bogorodice.

Domaćice su nekoliko listova svežeg bosiljka ili prstohvat sušenog dodavale supama, čorbama, varivima i drugim jelima pripremljenim za prazničnu trpezu.

Količina nije bila važna. Suština običaja bila je u tome da porodica podeli isti obrok i praznik provede na okupu.

Važno je napomenuti da stavljanje bosiljka u jelo na Veliku Gospojinu nije crkveno pravilo, već deo narodne tradicije nastale preplitanjem verskih običaja i starih verovanja.

Zašto se bosiljak naziva „božjom biljkom“?

Bosiljak zauzima posebno mesto u srpskoj narodnoj i verskoj tradiciji. Njegov karakterističan miris od davnina se povezuje sa čistoćom, zdravljem i duhovnim mirom, zbog čega je u narodu dobio posebno značenje.

Nije korišćen samo kao začin. Bosiljak se držao pored ikona, stavljao u vodu i čuvao u domu, a korišćen je i tokom različitih porodičnih i verskih običaja.

U pojedinim krajevima čuvao se tokom cele godine jer se verovalo da njegovo prisustvo donosi mir, slogu i blagostanje porodici.

Bosiljak je poznat i kao „kraljevska biljka“

Naziv bosiljka povezuje se sa grčkom rečju „basilikos“, u značenju „kraljevski“. Zbog toga se ova biljka često opisuje i kao biljka dostojna kralja.

Pored simboličnog mesta u tradiciji, bosiljak se vekovima koristi kao aromatična biljka. Sveži i sušeni listovi dodaju se brojnim jelima, dok su se u narodnoj medicini koristili i za pripremu čajeva.

Voda ima posebno mesto u običajima za Veliku Gospojinu

Pored bosiljka, u narodnim običajima za Veliku Gospojinu značajno mesto zauzima i voda.

Nekada se na ovaj praznik odlazilo na izvore kojima je narod pripisivao posebnu moć. Ljudi su se umivali izvorskom vodom i verovali da će im doneti zdravlje i pomoć Presvete Bogorodice.

Povezanost vode i bosiljka prisutna je i u crkvenom životu, gde se bosiljak tradicionalno koristi prilikom osvećenja i kropljenja vodom. Tako je vremenom postao snažan simbol blagoslova i čistoće.

Od Velike do Male Gospojine bralo se lekovito bilje

Period od Velike Gospojine 28. avgusta do Male Gospojine 21. septembra u narodnom kalendaru poznat je kao međudnevnica.

Prema starom verovanju, bilje ubrano tokom ovog perioda imalo je posebnu snagu, pa su žene odlazile u prirodu i sakupljale različite biljke.

Brale su hajdučku travu, kičicu, konjski bosiljak i drugo bilje, koje se potom sušilo i čuvalo za zimu. Koristilo se za pripremanje čajeva, melema i drugih tradicionalnih domaćih pripravaka.

Ovaj deo godine smatran je prelaznim periodom, pa su se za njega vezivali brojni običaji povezani sa zdravljem, plodnošću i pripremanjem domaćinstva za hladnije dane.

Koji se običaji poštuju na Veliku Gospojinu?

Velikoj Gospojini prethodi Gospojinski post, koji traje od 14. do 27. avgusta. Vernici praznik tradicionalno započinju odlaskom na liturgiju i molitvom.

U narodnoj tradiciji toga dana izbegavali su se teški fizički i kućni poslovi, a praznik se provodio u miru, uz porodicu i zajedničku trpezu.

Velika Gospojina posebno se povezivala sa ženama, majkama i decom, pa su se žene molile Presvetoj Bogorodici za zdravlje dece, mir i slogu u porodici.

Mnoge porodice Veliku Gospojinu obeležavaju i kao krsnu slavu, dok se širom Srbije održavaju liturgije, sabori i tradicionalna okupljanja.

Da li smeju da se uzmu lekovi pre liturgije ako vernik planira da se pričesti?, više o tome OVDE.

Stari običaj sa bosiljkom sačuvan je do danas

Dodavanje nekoliko listova bosiljka prazničnom jelu jednostavan je način na koji se u pojedinim porodicama čuva uspomena na stare običaje.

Bez obzira na to da li se posmatra kao narodno verovanje ili deo porodičnog nasleđa, simbolika ovog običaja ostala je ista – zdravlje, zajedništvo, mir i sloga u domu.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.