Dok se neka jela mogu čuvati u frižideru tri do četiri dana, druga bi trebalo pojesti u roku od 48 sati.
Poseban oprez potreban je kod jela koja sadrže pirinač, jer nepravilno hlađenje i čuvanje mogu povećati rizik od trovanja hranom. Među jelima na koja treba obratiti pažnju su pilav, rižoto i punjene paprike, ali i sarma ako se priprema sa pirinčem.
Iako mnogi procenjuju svežinu hrane prema mirisu, ukusu i izgledu, to nije pouzdan način da se utvrdi da li je bezbedna za jelo. Štetne bakterije mogu se razmnožavati i u hrani koja izgleda potpuno normalno, zbog čega je važno poštovati preporučene rokove čuvanja.
Kako se prave pohovane paprike - OVDE vam ostavljamo recept.
Koliko dugo kuvana hrana može da stoji u frižideru?
Preporuke se razlikuju u zavisnosti od zemlje i vrste hrane. Američka služba za bezbednost i inspekciju hrane (FSIS) preporučuje da se ostaci kuvanih obroka, uključujući meso, piletinu, supe i čorbe, čuvaju u frižideru tri do četiri dana.
S druge strane, britanska Agencija za standarde hrane (FSA) savetuje da se ostaci hrane pojedu u roku od dva dana, dok australijske smernice za pojedine vrste hrane predviđaju rok od tri dana.
Zato nije dovoljno znati samo kada je jelo pripremljeno. Važno je i koliko je dugo stajalo na sobnoj temperaturi, koliko brzo je ohlađeno i na kojoj temperaturi se čuva.
Zašto jela sa pirinčem zahtevaju poseban oprez?
Novozelandska agencija za bezbednost hrane upozorava da nekuvani pirinač može sadržati spore bakterije Bacillus cereus, koje mogu preživeti kuvanje.
Ako se kuvani pirinač predugo ostavi na sobnoj temperaturi, spore mogu da se razviju u bakterije koje proizvode toksine i izazovu trovanje hranom. Poseban problem je što ponovno zagrevanje ne mora da uništi već nastale toksine.
Zbog toga se preporučuje da se ostaci jela sa pirinčem pojedu u roku od dva dana, pod uslovom da su pravilno ohlađeni i čuvani u frižideru.
Ovo pravilo važno je za pilav, rižoto i punjene paprike sa pirinčem, kao i za sarmu koja sadrži ovaj sastojak. Sličan oprez savetuje se i kod kuvane testenine.
Ostaci ručka mogu postati rizični ako se nepravilno čuvaju
Čak i kada planirate da hranu pojedete u preporučenom roku, nepravilno skladištenje može povećati rizik od trovanja.
Ostatke jela trebalo bi staviti u frižider što pre, a najkasnije dva sata nakon pripreme. Ako ste skuvali veliku količinu hrane, najbolje je da je rasporedite u manje, plitke posude kako bi se brže ohladila.
Hranu čuvajte u zatvorenim posudama, a temperatura u frižideru trebalo bi da bude četiri stepena Celzijusa ili niža.
Važno je voditi računa i o tome koliko dugo je hrana bila van frižidera. Prema australijskim smernicama, ako su ostaci hrane stajali na sobnoj temperaturi između dva i četiri sata, trebalo bi ih odmah pojesti, a ne ostavljati za kasnije. Hranu koja je bila van frižidera duže od četiri sata treba baciti.
Podgrevanje ne rešava svaki problem
Prilikom podgrevanja, hranu treba zagrejati ravnomerno i temeljno, uključujući i sredinu jela. Britanska Agencija za standarde hrane preporučuje da se ostaci hrane podgrevaju samo jednom.
Ipak, treba imati na umu da podgrevanje ne može da učini bezbednom hranu koja je predugo stajala na sobnoj temperaturi ili u kojoj su se već stvorili određeni toksini.
Ako znate da ostatke nećete pojesti u preporučenom roku, bolje je da ih zamrznete što pre, umesto da ih danima ostavljate u frižideru, piše Dnevno.
Najvažnije je da se ne oslanjate samo na miris i izgled hrane. Brzo hlađenje, pravilno čuvanje i poštovanje preporučenih rokova ključni su za smanjenje rizika od trovanja hranom.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)