Pismo jedne Ane iz Beograda, koja je pokrenula temu odnosa baka i deka prema unucima i diskriminaciji koji potomci teško doživljavaju pokrenulo je lavinu komentara.

Anino pismo prenosimo u celosti.

Moje životno iskustvo (mada ja sam jos uvek mlada) da sve babe i dede prave razliku iz ovog ili onog razloga. Moj otac je jedinac, a ja sam prvo unuče koje su dobili i pričaju kako mene više vole od mog brata, mada nikad nas nisu razdvajali bilo finansijski ili sa pažnjom. Ali čujem babu kada priča sa njenim vršnjakinjama koje tvrde da im prvo unuče pokupi svu ljubav. E da li ih razdvajaju u to nisam ulazila. Mada imam jedan primer koji se nadovezuje na vašu priču. Baba mog dečka njega ne voli (bukvalno), a svog starijeg unuka obozava. Npr. njegov brat se sprema da izađe i kaže babi izađi da ti kažem nešto i kako izlaze idu u njenu sobu i ona mu daje pareb(situacija se vise puta ponavlja, jednom nisu zatvorili vrata pa sam ih vedela).

A on ima 25 god i radi. Mada ne radi i nikad mu ništa ne daje, čak ni za rođendan. To ne bi bilo toliko loše da ona ne ide do nekih krajnosti. Md kada je radio i dolazio umoran kuci stalno mu je zvocala sto kući ne radi ovo ili ono, a njegov brat je uvek umoran i mora da se odmara. Najbanalnije mi je to kad je pokupila lepo meso iz šerpe i sipala sebi i starijem unuku, a mom decku ostavila potpuno masno parce. On to nije mogao da jede i bio je primoran sam sebi da isprži jaja.  Ima tu još primera, ali ovaj dovoljno pokazuje kakva je ona osoba. Moje misljenje je da se takvi ljudi neće promeniti i ne vredi da se nervirate oko toga. Mada mu sam sto puta rekla da se ne nervira, ali ona uvek nađe nov način.

Da Ana nije usamljen slučaj pokazala je i jedna Elena koja je navela da je takođe "nevoljeno" unuče i da je naučila kako da se nosi sa tim:

Draga moja, kao unuče koje je preživelo sve to pa jos i mnogo gore, iskreno ti savetujem da se pokušaš što manje opteređivati oko toga. Oni su na gubitku - možda će im nekada doći iz d*peta u glavu, a mozda nikada neće. Pruži ti svojoj deci ljubav, odgajaj ih da budu dobri ljudi i da babu i dedu postuju. Ljubav se ne moze silom usaditi - ako baba i deda ne žele da posećuju unuke neka im tako i bude.

Nemoj ni decu kad malo odrastu da previse forsiras - mene su moji forsirali jer, zaboga, ipak su to baba i deda, valja se - bolje da nisu jer su mi momenti provedeni sa njima i nemastina '93 jedina dva ruzna momenta iz detinjstva. Veruj mi da bi ti se zeludac okrenuo kada bih ispisala makar pola o njihovom odnosu prema meni, mom bratu i mojoj sestri (ili skraceno: snajkinoj deci), sta su radili, kakve gadosti nam u lice pricali itd. Plus sam ceo zivot morala da gledam kako se drugoj deci kupuje sve naj naj, pamti svaki rodjendan, istice uspeh u skoli (ili laze o istom kad nema sta da se istakne), a meni nikada nista ili nesto jadno i bedno.

Nadam se da baba i deda tvoje dece nisu neljudi ko ovi moji i da ce se dozvati pameti.   Nemoj da te ova moja prica uplasi, jeste dosta gruba ali je samo opis onoga sto se dogodilo kod mene. Volela bih da se tvoji trgnu kad shvate da ih rodjeni unuci ne prepoznaju. Ako se to ne desi i ispadne bukvalno da je njima tesko da provode vreme sa decom, neka im je ravno polje -sto bi ti mučila svoju dragu dečicu i kvarila im trenutke koje bi mogli da provedu u mnogo prijatnijem okruženju.

P.S - A sto se prepisivanja ovoga ili onoga tice, deda može sve to lepo da prepise pa mački o rep da okaci. Hoću i ja da budem vojvotkinja od nečega pa ne ide.

I Andrea im se pridružila i dala svoje viđenje situacije:

Znam da je to užasno, ali što se pre navikneš-to bolje . . . ljudi su prosto takvi.  Ja nisam još udata, ali koliko provaljujem po rodbini i poznanicima, svekar i svekrva uvek više vole decu od kćerke nego od sina.  Onda ne kontam onu "seljačku politiku" "prvo pa muško" kad na kraju više vole žensko a samim tim i njenu decu. Sve se to nekako vremenom vrati, posle ni ti unuci ne vole babu i dedu i to je to. Ljubav se ipak mora zaslužiti,a deca itekako osećaju. Ja svoju baku obožavam, nju najviše volim a i ona mene.  Da može Bog od mene da uzme par godina i da njoj, da duže živi ja bih odmah pristala.