Pred nama je veliki hrišćanski praznik Vaskrs. Deli nas samo nedelja dana i ova nedelja je kod Srba poznata kao Strasna, Stradalna ili Velika nedelja, tokom koje se strogo praznuje i posti.

Evo koja pravila i običaji važe za naredne dane:

Strasni ponedeljak

Ovim danom počinje sedma nedelja posta. Po crkvenom predanju, naziv Velika ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji Isus Hrist  učinio velika dela.

Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju. Naziv "Strasna" ova nedelja je dobila jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja kao i post.

Strasni ili Zavaliti utorak

Ova nedelja ima i naziv "Zavalita", kako je nazivaju u jugoistočnoj Srbiji. Na ovaj dan se strogo posti, što znači da se jednom u toku dana okusi nešto sasvim malo, poput vode ili kafe.

Ove nedelje je i stoka bila izložena postu. Karakteristično za ove dane je i to što se više ne čuje pesma kao u Cvetnoj nedelji niti se igra kolo.

U ovim danima se iz ljudi posebno posvećuju dobrim delima.

Velika sreda

Ovo je poslednji puni radni dan u nedelji. Po običaju, je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u Cvetnoj nedelji. Takođe su ljudi nastojali da na ovaj dan stoku dobro obezbede hranom, kako bi se u predstojećim danima posvetili prazničnim običajima.

Ponegde se i na veliku sredu farbaju jaja.

Veliki četvrtak

Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja lubenica. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne.

Veliki petak

Na ovaj dan desilo se veliko stradanje Isusa Hrista. Ovo stradanje se naziva još i iskupnina, jer je Isus time iskupio ljudske grehe.

Veliki petak se još naziva i "petak stradanja", a podrazumeva najstrožiji post. Na ovaj dan se farbaju jaja i to je običaj kojem se svi raduju.

U banatskim selima bio je običaj da se u crkvama čuva Hristov grob. Uglavnom su to radili muškarci koji su završili vojsku, a smenjivali su se sve do Vaskrsa.

U crkvama se iznosi plaštanica Isusa Hrista. 

Velika subota

I na ovaj dan se ponegde farbaju jaja. Inače, velika subota se u okolini Leskovca, naziva još i dugačka subota, jer opominje na duge Isusove muke na raspeću.

U Bosanskoj krajini i Hercegovini, ovaj dan, na koji se jaja farbaju u crveno, se naziva još i crvena subota, jer se veruje da su jaja u trenutku Isusovog vaskrsnuća postala crvena.

Zato seova boja najviše i koristipri njihovom oslikavanju. Na veliku subotu se mesi Vaskršnjak, obredni kolač, koji se kiti bosiljkom i utisnutim slovom.

Ovaj kolač je ukrašavan i jajima od kojih se jedno, belo, stavlja u sredinu, a njima se na Vaskrs deca daruju.