Danas je to jedan od najpopularnijih hobija na društvenim mrežama, a mladi mu se okreću u velikom broju.
Stručnjaci upozoravaju da ne donosi samo šalove i kape, već i niz pogodnosti koje bi mogle da iznenade čak i najveće skeptike. Igle, klupko vune i nekoliko sati mira.
Ovako izgleda slobodno vreme za sve veći broj mladih ljudi koji su, umesto mobilnog telefona, započeli hobi koji su naše bake čuvale generacijama.
Pletenje i heklanje doživljavaju pravu renesansu, a video snimci sa ručno rađenim torbama, kapama i prslucima na TikToku i Instagramu skupljaju milione pregleda. Ono što je nekada bio simbol stare mode, danas je postalo modna izjava i način opuštanja za generaciju koja je odrasla uz ekrane.
Mladi se okupljaju u kafićima i parkovima na pletenim druženjima, razmenjuju obrasce na mreži i ponosno nose komade koje su sami napravili.
Pročitajte OVDE kako čitanje podstiče rad mozga.
Od bakine fotelje do društvenih mreža
Talas popularnosti se pojačao tokom pandemije, kada su mnogi ljudi zatvoreni u svojim domovima tražili nešto što bi mogli da urade sa svojim rukama i umom. Jedan od okidača bio je šareni džemper koji je nosio Hari Stajls, a koji su hiljade obožavalaca širom sveta pokušale da ispletu prema video zapisima na internetu.
Od tada se trend samo širio. Ručno rađeni komadi uklapaju se u sve popularniju ideju održive mode, a mladima se sviđa i činjenica da nose nešto što niko drugi nema. Pored toga, rezultat je opipljiv, što je posebno vredan osećaj u svetu gde se većina posla i zabave odvija na ekranima.
Šta se dešava u mozgu dok pletemo
Međutim, najzanimljiviji deo priče leži ispod površine. Istraživanja pokazuju da pletenje može imati iznenađujuće pozitivan efekat na mentalno zdravlje.
Ritmički i ponavljajući pokreti ruku imaju sličan efekat kao meditacija, smirujući nervni sistem i pomažući da se odvrati um od briga.
U velikom britanskom istraživanju sprovedenom među više od 3.500 ljubitelja pletenja, velika većina ispitanika koji su se borili sa depresijom rekla je da se osećaju srećnije nakon pletenja. Mnogi su takođe istakli da im ovaj hobi pomaže da se opuste, jasnije razmišljaju i nose se sa stresom.
Istraživači iz američke klinike Majo otišli su korak dalje. Njihova studija je pokazala da starije osobe koje se bave rukotvorinama poput pletenja i heklanja imaju manje šanse da razviju blago kognitivno oštećenje, poput problema sa pamćenjem.
Stručnjaci to objašnjavaju time što pletenje istovremeno zahteva koncentraciju, brojanje, praćenje obrazaca i preciznu koordinaciju ruku, što održava mozak stalno aktivnim. Lek za digitalni iscrpljenost Još jedan efekat je posebno važan za mlađu generaciju.
Dok pletu, njihove ruke su zauzete, pa je mnogo teže beskrajno listati društvene mreže. Zato mnogi opisuju pletenje kao neku vrstu digitalnog detoksa koji ne zahteva žrtvu, već nudi zabavu i osećaj postignuća. Ovome treba dodati i društvenu dimenziju, piše tportal.
Grupe za pletenje postale su mesto za upoznavanje novih ljudi i opuštene razgovore, što je veoma vredno u vremenu kada se sve više mladih žali na usamljenost. Izgleda da su naše bake znale nešto što nauka tek sada potvrđuje. Uz klupko vune i malo strpljenja, pletenje nije samo hobi, već i mali ritual za duševni mir.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)