Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO) omogućeno je građanima da „povežu” staž u periodu kada nisu obavezno osigurani i da u periodu kada nemaju staž po nekom od zakonom predviđenih osnova mogu sami da uplaćuju doprinose.


Staž ostvaren na ovaj način izjednačen je sa drugim osnovima osiguranja, uračunava se na isti način za ispunjenje uslova za penziju, jednako utiče na mesečni iznos penzije a najveća razlika je u tome što uz ovaj vid penzijskog osiguranja građani nemaju zdravstveno osiguranje.


Zakonom su propisani uslovi za uključivanje u dobrovoljno osiguranje, koji praktično znače da se u dobrovoljno osiguranje mogu uključiti građani koji nisu već stekli pravo na penziju i koji nisu zaposleni, odnosno ne obavljaju samostalnu ili poljoprivrednu delatnost.


U slučajevima kada se utvrdi da podnosilac zahteva ima već registrovanu prijavu na osiguranje koja iz bilo kog razloga nije „zatvorena” odgovarajućom odjavom, neophodno je prethodno proveriti tu činjenicu.


Propisano je da se svojstvo osiguranika stiče najranije 30 dana pre podnošenja zahteva, što znači da se ne može povezati staž u nekim ranijim periodima kada je osiguranik bio nezaposlen.


Pri podnošenju zahteva za dobrovoljno pristupanje obaveznom osiguranju navodi se i osnovica za koju se osoba opredeljuje, a na koju će plaćati doprinose. Podnosilac zahteva se slobodno opredeljuje za osnovicu, bez ograničenja a na izbor ne utiče ni stručna sprema, ni prethodne zarade. Osnovica može da bude u rasponu od najmanje 35 odsto, do maksimalno petostrukog iznosa prosečne zarade u Srbiji. Na osnovu izabrane osnovice određuje se mesečni iznos doprinosa, a izabrana osnovica može da utiče na mesečni iznos penzije.


Nakon podnošenja zahteva za uključivanje u osiguranje donosi se rešenje koje se podnosiocu dostavlja na adresu prebivališta a njemu se navodi datum početka osiguranja, izabrana osnovica, mesečni iznos doprinosa, kao i broj računa na koji se doprinosi uplaćuju. Ove godine najniža osnovica osiguranja je 40.143 dinara, a osiguranici koji se opredele za nju mesečno uplaćuju po 9.634,32 dinara, dok maksimalna osnovica iznosi 573.470 dinara i podrazumeva mesečnu uplate od 137.632,80 dinara.


Između ove dve postoji još 11 različitih osnovica a ukoliko se u toku trajanja osiguranja neko odluči da promeni osnovicu osiguranja, to može da učini podnošenjem odgovarajućeg zahteva. Osnovica može da se promeni najranije od dana podnošenja zahteva. Ljudi osigurani na ovaj način trebalo bi da redovno izmiruju doprinose a ukoliko se doprinosi ne plate u roku od šest meseci od dana dospelosti, osiguraniku se utvrđuje prestanak osiguranja sa danom do kada su doprinosi redovno uplaćeni.


Dobrovoljno osiguranje traje dok se rešenjem ne utvrdi njegov prestanak, a to se najčešće dešava po zahtevu samog osiguranika. Prestanak osiguranja može se utvrditi i po službenoj dužnosti, ako osiguranik stekne svojstvo osiguranika po nekom drugom osnovu ili u slučaju neredovnog plaćanja doprinosa.


Podnošenje zahteva za penziju smatra se i zahtevom za prestanak dobrovoljnog osiguranja, s tim što se u tom slučaju ceni uslov za utvrđivanje prava, kako se ne bi osiguranje prekinulo pre nego što osiguranik napuni dovoljno staža za ostvarivanje prava na penziju.


Svaki osiguranik koji sam uplaćuje doprinose može u organizacionim jedinicama Fonda da zatraži proveru uplaćenih doprinosa, kako bi znao do kog datuma su doprinosi plaćeni, odnosno da li postoji dug po tom osnovu.