U centru pažnje našao se likopen, crveni pigment iz paradajza poznat po snažnom antioksidativnom delovanju. Naučnici su ispitivali da li povećan unos likopena kroz ishranu može da utiče na pažnju, pamćenje i određene funkcije mozga.
Svakog dana jeli paradajz-pire
U randomizovanom kliničkom ispitivanju učestvovale su 42 zdrave osobe srednjih godina. Tokom jedne faze istraživanja svakodnevno su konzumirale 35 grama paradajz-pirea u periodu od tri meseca, dok su se tokom druge pridržavale ishrane sa malo likopena, piše Kurir.
Između dve faze napravljen je jednomesečni period tokom kojeg su se učesnici vratili uobičajenoj ishrani.
Pre početka istraživanja izbegavali su namirnice bogate likopenom i drugim karotenoidima, uključujući paradajz, lubenicu, papaju, grejpfrut i guavu.
Primećene promene u pažnji i pamćenju
Posle tri meseca redovnog konzumiranja paradajz-pirea učesnici su pokazali bolje rezultate na testovima selektivne pažnje. Reč je o sposobnosti da se osoba usredsredi na važne informacije dok zanemaruje ono što joj odvlači pažnju.
Zabeleženo je i blago poboljšanje asocijativnog pamćenja, odnosno sposobnosti povezivanja i prisećanja međusobno povezanih informacija.
Istovremeno je značajno porasla koncentracija likopena u krvi.
Istraživači su zabeležili i granično povećanje nivoa BDNF-a, proteina važnog za rast, razvoj i funkcionisanje nervnih ćelija, kao i procese povezane sa učenjem i pamćenjem.
Šta su pokazala snimanja mozga?
Snimanje mozga obavljeno je kod znatno manjeg broja učesnika – njih 14. Rezultati su ukazali na promene u funkcionalnoj povezanosti pojedinih moždanih mreža.
Tokom ishrane bogate likopenom primećene su promene u povezanosti određenih mreža, uključujući frontoparijetalnu i slušnu mrežu.
Naučnici smatraju da bi rezultati mogli da ukazuju na funkcionalnu reorganizaciju moždanih mreža, ali naglašavaju da je za pouzdanije zaključke potrebno mnogo više istraživanja.
Naučnici pozivaju na oprez
Iako rezultati deluju obećavajuće, studija ima važna ograničenja. U istraživanju je učestvovao relativno mali broj ljudi, dok je snimanje mozga sprovedeno kod samo 14 učesnika.
Studija takođe nije bila zaslepljena, pa su učesnici i istraživači znali tokom koje faze se konzumira paradajz-pire.
Zbog toga rezultati ne predstavljaju dokaz da paradajz direktno poboljšava rad mozga. Potrebna su veća i dugotrajnija istraživanja kako bi se potvrdilo da li uočene promene imaju stvaran i dugoročan značaj.
Likopen možda nije jedini zaslužan
Iako je likopen bio glavni predmet istraživanja, paradajz sadrži i druge antioksidanse, vitamine i bioaktivne materije. Zbog toga nije moguće tvrditi da je samo likopen odgovoran za primećene rezultate.
Ranija istraživanja takođe su ukazivala na moguću povezanost proizvoda od paradajza bogatih karotenoidima sa pažnjom, radnom memorijom i brzinom obrade informacija, ali uzročno-posledična veza još nije potvrđena.
Kuvani paradajz može biti dobar izvor likopena
Termička obrada paradajza ne mora da smanji dostupnost likopena. Naprotiv, kuvanje može da razgradi ćelijske zidove i omogući organizmu da lakše iskoristi ovaj antioksidans.
Zbog toga paradajz-pire i drugi proizvodi od termički obrađenog paradajza mogu biti dobar izvor likopena u svakodnevnoj ishrani.
Nova studija pruža zanimljive naznake o mogućoj vezi između paradajza, likopena i funkcija mozga, ali naučnici naglašavaju da je prerano ovu namirnicu predstavljati kao dokazano sredstvo za poboljšanje pamćenja ili pažnje.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)