Iako se ova dva pojma često koriste u istom kontekstu, so i natrijum nisu isto.

Natrijum je mineral koji je neophodan organizmu za normalno funkcionisanje nerava, mišića i ravnotežu tečnosti, dok je kuhinjska so hemijsko jedinjenje koje se sastoji od natrijuma i hlora.

Razlika je važna jer natrijum ne unosimo samo preko slanika. Može se nalaziti i u brojnim namirnicama i sastojcima koji nemaju naročito slan ukus.

Šta su zapravo so i natrijum?

Natrijum je jedan od minerala koji su neophodni ljudskom organizmu. Ima važnu ulogu u prenosu nervnih signala, kontrakciji mišića i održavanju ravnoteže tečnosti u telu. Zbog toga spada u elektrolite.

Volite ljuto - šta se događa u organizmu kada jedete ljute papričice, više o tome pročitajte OVDE. 

So, sa druge strane, predstavlja hemijsko jedinjenje. Obična kuhinjska so poznata je kao natrijum-hlorid (NaCl) i sastoji se od približno 40 odsto natrijuma i 60 odsto hlora.

To znači da natrijum jeste deo soli, ali so nije isto što i natrijum.

Jedna kašičica kuhinjske soli sadrži približno 2.300 miligrama natrijuma, zbog čega je količina soli koju unosimo važna kada se govori o ukupnom unosu natrijuma.

Natrijum se nalazi i tamo gde ga ne očekujete

Kada pomislimo na natrijum, većina nas prvo pomisli na kuhinjsku so. Međutim, natrijum može da dospe u organizam i iz drugih izvora.

Na primer, mogu ga sadržati:

  • soda bikarbona;
  • monosatrijum-glutamat (MSG);
  • natrijum-citrat;
  • određeni konzervansi;
  • različiti dodaci koji se koriste u proizvodnji hrane.

Zato podatak o natrijumu na deklaraciji nutritivnih vrednosti predstavlja ukupnu količinu natrijuma iz različitih izvora, a ne samo količinu kuhinjske soli.

Upravo zbog toga neko može da koristi vrlo malo soli kod kuće, a da ipak unosi mnogo natrijuma kroz gotovu i prerađenu hranu.

Koliko natrijuma dnevno nam je potrebno?

Natrijum je neophodan organizmu, ali to ne znači da ga treba unositi u velikim količinama.

Za osnovne svakodnevne telesne funkcije potrebna je relativno mala količina natrijuma. Istovremeno, smernice za ishranu u SAD i Američko udruženje za srce preporučuju da odrasli unose manje od 2.300 miligrama natrijuma dnevno, dok se oko 1.500 miligrama dnevno navodi kao idealan cilj za većinu odraslih, posebno kada je reč o kontroli krvnog pritiska.

Potrebe ipak nisu potpuno iste za sve. Na unos natrijuma mogu uticati godine, nivo fizičke aktivnosti i određena zdravstvena stanja.

Problem je što ljudi često unose mnogo više od preporučenog.

Prema podacima Američkog udruženja za srce, prosečan unos natrijuma u SAD iznosi više od 3.100 miligrama dnevno.

Šta se dešava kada unesemo previše natrijuma?

Jedan od glavnih problema povezanih sa prevelikim unosom natrijuma jeste povišen krvni pritisak.

Kada se u krvotoku nalazi previše natrijuma, telo zadržava dodatnu vodu kako bi održalo odgovarajuću koncentraciju. Zbog toga se povećava količina tečnosti koja cirkuliše kroz krvne sudove, što može dovesti do povećanja krvnog pritiska.

Vremenom, visok krvni pritisak dodatno opterećuje srce i krvne sudove.

Dugotrajno povišen krvni pritisak povezan je sa većim rizikom od:

  • bolesti srca;
  • srčanog udara;
  • moždanog udara;
  • atrijalne fibrilacije;
  • bolesti bubrega;
  • određenih problema sa kognitivnim funkcijama.

Zbog toga smanjenje prekomernog unosa natrijuma može biti važan deo zdravije ishrane.

Gde se krije najviše natrijuma?

Možda ćete pomisliti da je najjednostavniji način da smanjite natrijum taj da sklonite slanik sa stola. Međutim, kod mnogih ljudi najveći izvor natrijuma nisu so koju dodaju tokom obroka, već prerađena, zapakovana i restoranska hrana.

Natrijum se često nalazi u namirnicama kao što su:

  • hleb;
  • suhomesnati proizvodi;
  • konzervirano povrće;
  • supe;
  • gotovi i zamrznuti obroci;
  • sosovi i prelivi;
  • čips i druge grickalice;
  • sir.

Natrijum se u proizvodnji hrane ne koristi samo zbog ukusa. Može imati ulogu i u konzerviranju, teksturi i bezbednosti proizvoda.

Zato čak i osoba koja gotovo nikada ne dodaje so za stolom može unositi značajne količine natrijuma.

Problem nije samo u natrijumu

Namirnice sa visokim sadržajem natrijuma često su istovremeno i ultra-prerađene. To znači da mogu imati manje vlakana, a više zasićenih masti, dodatih šećera ili rafinisanih ugljenih hidrata.

Ako takva hrana zauzima veliki deo ishrane, može ostati manje prostora za namirnice koje su bogate korisnim nutrijentima, poput voća, povrća, mahunarki, orašastih plodova i integralnih žitarica.

Ipak, izbor hrane nije isti za sve. Cena, dostupnost namirnica, vreme za pripremu obroka i mesto na kojem se hrana kupuje mogu značajno uticati na to šta će se naći na nečijem tanjiru.

Zato nije potrebno menjati sve odjednom. I male, održive promene mogu biti koristan početak.

Kako smanjiti unos natrijuma?

Ako želite da smanjite količinu natrijuma u ishrani, nije dovoljno samo da manje solite hranu. Obratite pažnju i na proizvode koje kupujete i način na koji pripremate obroke.

Kuvajte kod kuće kada možete. Tako imate veću kontrolu nad količinom soli i drugih sastojaka koji sadrže natrijum.

Birajte sveže namirnice. Sveže meso, riba, živina, povrće, voće i žitarice uglavnom omogućavaju veću kontrolu nad unosom natrijuma nego gotovi proizvodi.

Koristite više začina. Beli luk, biber, začinsko bilje, začini, limunov sok i sirće mogu da obogate ukus hrane bez oslanjanja samo na so.

Isperite konzervirane namirnice. Konzervirano povrće i pasulj možete isprati pre upotrebe, a kada je moguće, birajte proizvode sa oznakom „bez dodate soli“ ili „sa niskim sadržajem natrijuma“.

Čitajte deklaracije. Obratite pažnju na količinu natrijuma po porciji, naročito kod gotovih obroka, suhomesnatih proizvoda, grickalica, sosova i konzervirane hrane.

Sosove tražite sa strane. Kada jedete u restoranu, tražite da se dresing ili sos posluži odvojeno. Tako sami kontrolišete koliko ćete ga dodati.

Kako da znate da li proizvod ima malo natrijuma?

Na deklaracijama se mogu pojaviti različite oznake koje ukazuju na količinu natrijuma.

Zašto su alergije sve češće – ulogu imaju genetika, imunitet i način života, više o tome pročitajte OVDE. 

Proizvod označen kao „bez natrijuma“ trebalo bi da sadrži manje od 5 miligrama natrijuma po porciji, dok oznaka „veoma nizak sadržaj natrijuma“ označava manje od 35 miligrama po porciji.

Kod proizvoda sa oznakom „nizak sadržaj natrijuma“, količina je manja od 140 miligrama po porciji.

Ipak, uvek treba obratiti pažnju i na veličinu porcije navedenu na deklaraciji, jer se ukupna količina koju pojedete može razlikovati od jedne deklarisane porcije.

So nije isto što i natrijum

Iako se so i natrijum često spominju zajedno, važno je zapamtiti da nisu sinonimi.

Natrijum je mineral koji je telu potreban, dok je kuhinjska so jedinjenje koje sadrži natrijum i hlor. Problem najčešće nije u tome da potpuno izbacimo natrijum iz ishrane, već da izbegnemo njegov prekomeran unos.

Najveći izazov pritom često nije so koju sami dodajemo u obrok, već natrijum koji se već nalazi u prerađenoj, restoranskoj i zapakovanoj hrani.

Zato je čitanje deklaracija, biranje svežijih namirnica i postepeno smanjivanje količine soli jedan od jednostavnijih načina da imate bolju kontrolu nad ukupnim unosom natrijuma.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Ekspo