Za razliku od klasičnog jet laga, koji nastaje nakon putovanja kroz vremenske zone, social jet lag se događa nevezano od putovanja. Dovoljno je da tokom nedelje živite prema jednom rasporedu, a zatim vikendom pomerite vreme odlaska na spavanje i buđenja. To je potkrepljeno i novim istraživanjima koja pokazuju da posledice tog pomeranja ne ostaju samo na nivou umora i pospanosti, već se vide i u crevnom mikrobiomu.

Šta je zapravo social jet lag?

Social jet lag označava razliku između našeg prirodnog biološkog ritma i ritma koji pratimo zbog posla, škole i svakodnevnih obaveza. Recimo da tokom nedelje ustajete u 6.30, iako biste prirodno spavali duže, a petkom i subotom odlazite u krevet mnogo kasnije i budite se tek oko 10. Vaš organizam tada dobija različite vremenske signale tokom iste nedelje. Upravo taj fenomen bio je jedan od faktora koje su istraživali naučnici u velikoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications⁠, pod nazivom The interplay of sleep characteristics with health factors and gut microbiome.

Istraživanje, koje je objavljeno u februaru 2026. godine, obuhvatilo je oko 7.000 osoba iz holandskog Lifelines Dutch Microbiome projekta. Naučnici su analizirali različite karakteristike spavanja, uključujući kvalitet sna, hronotip, dnevnu pospanost i social jet lag, a zatim ih povezivali sa sastavom crevnog mikrobioma.

Šta se događa u crevima kada pomeramo ritam?

Kod osoba sa većim social jet lagom primećena je niža alfa-diverzitetnost, odnosno manja raznovrsnost mikroorganizama koji žive u crevima. Istraživači su pronašli povezanost i sa promenama u beta-diverzitetu, koji opisuje razlike u ukupnom sastavu mikrobnih zajednica između različitih osoba.

Drugim rečima, ritam našeg spavanja mogao bi da bude jedan od faktora koji se odražavaju na mikroskopski svet koji živi u našem digestivnom sistemu. To je posebno zanimljivo jer se mikrobiom danas više ne posmatra samo kao deo sistema za varenje. Njegove veze sa metabolizmom, imunitetom, upalom i funkcijom mozga predmet su brojnih istraživanja.

Vikend nije problem – problem može biti velika razlika

Važno je ipak napraviti razliku između onoga što studija pokazuje i onoga što još ne možemo da tvrdimo. Istraživanje je pronašlo povezanost, ali ne dokazuje da social jet lag direktno izaziva promene u mikrobiomu. Ne možemo, dakle, reći da će vikend proveden u krevetu do 11 sati automatski poremetiti crevne bakterije.

Na mikrobiom utiču brojni faktori, među kojima su ishrana, lekovi, fizička aktivnost, alkohol, kafa i svakodnevne navike. I sama studija pokazala je koliko su ti faktori međusobno povezani. Zanimljivo je da su istraživači identifikovali 137 bakterijskih vrsta koje su bile povezane sa različitim karakteristikama sna, a deo ovih rezultata potvrđen je i u nezavisnoj grupi ispitanika.

Jedan od zanimljivijih nalaza odnosio se na vezu između kafe, social jet laga i određenih bakterija iz grupe Clostridia, što otvara dodatno pitanje: da li na odnos između sna i mikrobioma utiče samo vreme kada spavamo ili i ono što radimo i unosimo u organizam oko tog vremena?

Naš unutrašnji sat možda je važniji nego što mislimo

Ovo istraživanje uklapa se u sve veći broj naučnih radova koji proučavaju vezu između cirkadijalnog ritma, sna i mikrobioma. Naš organizam nije napravljen tako da funkcioniše potpuno isto u svako doba dana. Hormoni, telesna temperatura, metabolizam, apetit i brojni drugi procesi menjaju se u skladu sa našim unutrašnjim satom.

Zato nije važno samo koliko spavamo, već potencijalno i kada spavamo i koliko je naš raspored stabilan, piše LZ. Ako od ponedeljka do petka ustajemo u 6.30, a vikendom pomerimo buđenje za tri ili četiri sata, to predstavlja svojevrsno putovanje kroz sopstveni raspored – bez aviona i promene vremenske zone. I upravo zato termin social jet lag postaje sve zanimljiviji naučnicima.

Za sada ne postoji razlog da zbog toga prestanemo da spavamo duže vikendom. Ali ako redovno pokušavamo da nadoknadimo san velikim pomeranjem rasporeda, možda vredi razmisliti o tome da razlika između radnog i neradnog dana bude nešto manja. Jer san možda nije samo pitanje toga koliko smo sati proveli u krevetu. Sve više istraživanja sugeriše da je za organizam važno i u koje vreme to radimo – a moguće je da jedan od prvih delova tela koji registruje tu razliku nisu ni mozak ni oči, već trilioni mikroorganizama koji žive u našim crevima.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Expo 2027

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.