Međutim, preterana konzumacija šećera, koja je sve češća u modernoj ishrani, povezuje se s brojnim zdravstvenim problemima.

Zbog toga se poslednjih godina sve više pažnje posvećuje razumevanju uticaja šećera na zdravlje te važnosti umerenog i uravnoteženog unosa.

Kako navodi Health, unos dodanog šećera trebalo bi ograničiti na manje od 10 odsto ukupnog dnevnog unosa kalorija kako bi se izbjegle komplikacije.

Ne postoje utvrđene preporuke za količinu prirodno prisutnih šećera koje biste trebali jesti. Međutim, postoje smernice za dodane šećere.

Odrasli u proseku dobijaju 13 odsto kalorija iz dodanog šećera, što je više od trenutnih preporuka. Za referencu, ako unosite 2.000 kalorija dnevno, smernice preporučuju ograničavanje unosa dodanog šećera na 12 kašičica (50 grama) dnevno.

Američko udruženje za srce (AHA) ima ambicioznije preporuke. Predlažu da odrasli ograniče dodane šećere na najviše šest posto ukupnih dnevnih kalorija. To je šest do devet kašičica ili otprilike 30 grama šećera.

Deca mlađa od dve godine ne bi smela konzumirati dodane šećere. Deca starija od dve godine ne bi smela uzimati više od šest kašičica (25 grama) dnevno.

Sadržaj prirodnih i dodanih šećera u hrani možete provjeriti čitanjem nutritivne deklaracije.

Ukupni šećer: Ovaj broj uključuje i prirodne i dodane šećere.

Dodani šećeri: Ovaj broj bit će ili isti ili manji od ukupnog šećera.

Ako je jednak ukupnom šećeru, to znači da je sav šećer u tom proizvodu dodani šećer. Proizvod može sadržavati 10 grama ukupnog šećera, ali samo jedan gram je dodani šećer.

Koja je razlika između prirodnog i dodanog šećera

Vaše telo obrađuje sve oblike šećera na isti način uz nekoliko izuzetaka.

Ugljeni hifdrati u celim namirnicama poput voća, povrća, pasulja i celih žitarica sadrže razne skrobove, uključujući složene ugljene hidrate i vlakna. Šećer i drugi zaslađivači su jednostavni ugljeni hidrati.

Složeni ugljeni hidrati sadrže tri ili više vrsta šećera, a nude i hranljive supstance poput vlakana. Kao rezultat toga, sporije su za probavu, što sprečava nagle poraste glukoze (šećera) u krvi.

Vaše telo takođe proizvodi kratkolančane masne kiseline (SCFA) za probavu vlakana u složenim ugljenim hidratima. SCFA takođe mogu poboljšati zdravlje creva jer se fermentišu u debelom crevu i mogu povećati rast dobrih bakterija.

Kad je reč o tome koliko šećera jedete, fokusirajte se na dodani šećer.

Rizici na koje treba paziti

Šećer, posebno prirodni šećer, je uredu u umerenim količinama. Međutim, prekomeran unos šećera može dovesti do prekomernog unosa kalorija, što može uzrokovati debljanje.

Višak telesne masnoće povezan je s mnogim zdravstvenim stanjima, uključujući: hipertenziju (visoki krvni pritisak), bolest srca, apneju u snu (hronični poremećaj disanja koji uzrokuje prestanak i ponovno pokretanje disanja tokom spavanja), osteoartritis (stanje zglobova koje nastaje kada se hrskavica oko zgloba postupno raspada tokom vremena), hroničnu bol i rak.

Dodani šećer uključuje fruktozu, med, javorov sirup, agavu i još mnogo toga.

Možda se sećate odraslih koji su vas upozoravali da će vam slatkiši uzrokovati karijes. Šećeri, posebno dodani šećeri, ključni su faktor rizika za razvoj karijesa i kod djece i kod odraslih.

Hrana s prirodnim šećerima, poput mleka i voća, možda ne predstavlja isti rizik za zdravlje zuba. Istraživači veruju da je to zbog drugih hranljivih supstanci u toj hrani, poput vlakana, vode, kalcijuma i antioksidansa. Suvo voće može biti problematično za zube jer se zaglavi između njih.

Dodani šećeri povezani su s rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, ta veza nije toliko konkretna koliko biste mogli pomisliti.

Nekoliko pregleda i meta-analiza ispitalo je ovu povezanost. Neki pregledi pronašli su snažnu vezu između unosa dodanog šećera i rizika od KVB-a, posebno kada su u pitanju napici zaslađeni šećerom. Druge studije imale su mešovite rezultate. Potrebno je više visokokvalitetnih istraživanja kako bi se ispitala ova moguća veza.

Dijabetes tipa 2 često se povezuje sa šećerom i drugim ugljenim hidratima. Najveći oprez za unos šećera se preporučuje osobama koje imaju dijabetes jer to može podstaći nagli porast glukoze u krvi.

Međutim, nije tako jednostavno ako pokušavate sprečiti bolest. Istraživanja o dodanim šećerima i riziku od dijabetesa uglavnom su neuverljiva.

Faktori rizika za dijabetes uključuju genetiku, način života bez fizičke aktivnosti i previše sedenja i stariju životnu dob. Konzumacija dodanog šećera ne smatra se primarnim faktorom rizika.

Zaslađena pića povezana su s dijabetesom tipa 2, stoga se preporučuje ograničavanje tih pića u korist vode kad god je to moguće, Klix.

Konzumiranje dodanih šećera uz masti i višak kalorija povezano je s dijabetesom tipa 2. Možda nisu samo dodani šećeri ti koji povećavaju rizik od dijabetesa.

Masna bolest jetre (NAFLD) je stanje u kojem se višak masnoće nakuplja u jetri. To je jedan od najčešćih uzroka bolesti jetre u SAD-u.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.