Istraživači sa Univerziteta u Bazelu i Univerzitetske psihijatrijske klinike u Bazelu (UPK) pokazali su da probiotici mogu da podrže efekat antidepresiva i pomognu u ublažavanju depresije.

Stručnjaci koriste lekove i psihoterapiju kako bi pomogli pacijentima da pobegnu od „crnog psa“(čuvenog Čerčilovog opisa depresije od koje je bolovao čak i padao u krevet), ali istraživači  traže i druge izvore i načine da poboljšaju postojeće terapije i razviju nove.

U nedavnoj studiji, istraživački tim sa Univerziteta u Bazelu i Univerzitetske psihijatrijske klinike u Bazelu (UPK) pokazao je da probiotici mogu podržati lečenje antidepresivima, jer prema ovim studijama koje su se "poklopile", stanje u crevima transmituje se u mozak i ima svoje rezultate i u raspoloženju ljudi.

Svoje nalaze su objavili u časopisu Translational Psichiatri.

Crevna flora utiče na psihu

Iz prethodnih studija je poznato da pacijenti sa depresijom pokazuju iznadprosečnu prevalenciju crevnih i digestivnih tegoba. Ako se crevna flora ljudi sa depresijom implantira u miševe odgajane u sterilnim uslovima – to jest, bez crevne flore – tada životinje takođe razvijaju depresivno ponašanje. Na primer, manje su energični i pokazuju smanjeno interesovanje za svoju okolinu od svojih vršnjaka.

Istraživači zato složno pretpostavljaju da sastav bakterijske zajednice u crevima igra važnu ulogu u simptomima depresije

U svojoj novoj studiji, istraživači predvođeni dr Andreom Šmitom i profesorkom Undine Lang sistematski su istraživali efekte probiotika na pacijente sa depresijom.

Svi učesnici su bili hospitalizovani na Univerzitetskoj psihijatrijskoj klinici u Bazelu (UPK) i dobijali su probiotik (21 subjekt) ili placebo (26 ispitanika) tokom 31 dana, pored antidepresiva. Ni učesnici ni osoblje studije nisu znali koje pripreme subjekti uzimaju tokom perioda istraživanja.

Istraživači su sproveli niz testova na učesnicima neposredno pre tretmana, na kraju 31 dana i ponovo četiri nedelje kasnije.

Naknadna analiza je pokazala da iako su se simptomi depresije smanjili kod svih učesnika zahvaljujući opštem tretmanu antidepresivima, došlo je do većeg poboljšanja kod ispitanika u grupi sa probioticima nego u grupi koja je primala placebo.

Pored toga, bar privremeno se promenio sastav njihove crevne flore: u grupi sa probioticima, analizom uzoraka stolice utvrđeno je povećanje bakterija mlečne kiseline na kraju lečenja – efekat koji je praćen smanjenjem simptoma depresije.

Međutim, nivo ovih crevnih bakterija koje podstiču zdravlje ponovo se smanjio tokom sledeće četiri nedelje.

„Može biti da četiri nedelje lečenja nisu dovoljno dugo i da je potrebno više vremena da se novi sastav crevne flore stabilizuje“, objašnjava Ana-Kjara Šaub, jedan od vodećih autora studije.

Promena u obradi emocionalnih nadražaja

Još jedan zanimljiv efekat uzimanja probiotika uočen je u odnosu na moždanu aktivnost kada se posmatraju neutralna ili uplašena lica!

Istraživači su istraživali ovaj efekat koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI). Kod pacijenata sa depresijom, određeni regioni mozga za emocionalnu obradu ponašaju se drugačije nego kod osoba sa dobrim mentalnim zdravljem.

Posle četiri nedelje uzimanja probiotika, ova aktivnost mozga se normalizovala u grupi koja je uzimala probiotike, ali ne i u placebo grupi.

"Iako je osovina mikrobiom-creva-mozak predmet istraživanja već nekoliko godina, tačni mehanizmi tek treba da budu u potpunosti razjašnjeni", kaže Schaub.

Ovo je bio još jedan razlog zašto su istraživači verovali da je važno koristiti širok spektar bakterija u obliku probiotika, kao što su formulacije koje su već dostupne na tržištu.

„Uz dodatno znanje o specifičnom dejstvu određenih bakterija, možda će biti moguće optimizovati selekciju bakterija i koristiti najbolju mešavinu kako bi se podržalo lečenje depresije“, kaže istraživač – iako ona želi da naglasi da su probiotici nije pogodan kao jedini tretman za depresiju.