Takav je slučaj i sa mnogim penzionerima.
Umesto da pod stare dane uživaju, ako im to zdravlje dozvoljava, rade, jer su im, kažu, penzije dovoljne taman za lekove i račune.
Uglavnom čuvaju neke objekte, dok oni koji su zdraviji i fizički sposobniji, osim zanatskih radova iz oblasti građevine, rade razne sezonske poslove – cepaju drva, kose travu, beru voće.
– Znam da zidam i postavljam keramiku, pa me ljudi zovu za neke manje poslove. S obzirom da mi je penzija nešto veća od 500 KM (250 evra), a ženina još manja, svaka dodatna zarada dobro dođe. Hvala bogu, zdravlje me služi, pa još mogu raditi. Žena i ja, kad stigne jesen, radimo i sezonske poslove, a uglavnom je reč o branju voća. S obzirom na iznos naših penzija, sve što zaradimo, dobro nam dođe. Ne radimo da budemo prijavljeni, nego da zaradimo dnevnicu- poručuje Stojan K, penzioner iz Banjaluke.
U Fondu PIO kažu da je poslednjih nekoliko godina povećan broj penzionera koji su, nakon ostvarivanja penzije, ponovo stekli status osiguranika.
– Krajem prošle godine, sa statusom korisnik/osiguranik bilo je registrovano ukupno 8.053 osoba. Na puno radno vreme prijavljeno je 2.904, na pola radnog vremena 216, a na povremene i privremene poslove 4.933 penzionera – kažu za Srpskainfo u ovom fondu.
Dodaju da su delatnosti u kojima penzioneri najčešće rade građevinarstvo, saobraćaj, prehrambena industrija, telekomunikacije, naučna delatnost, rudarstvo.
– Najčešće je reč o osobama sa specifičnim zanimanjima i odgovarajućim licencama, koji su kao takvi potrebni poslodavcima – objašnjavaju u Fondu PIO.
Kako kažu, među penzionerima koji rade ima i onih sa srednjom stručnom spremom koji su zaposleni u različitim udruženjima, a tu su i nekvalifikoni radnici na poslovima obezbeđenja ili čuvanja objekata.
Sve ovo nije ništa čudno, kad se u obzir uzme činjenica da prosečna penzija iznosi 595, a minimalna plata na koju je prijavljeno čak 90.000 radnika, 900 KM.
Prosečna plata je 1.420 KM, a ispod ovog iznosa zarađuje čak 203.000 zaposlenih ili čak 70 odsto ukupne radne snage u Srpskoj.
S druge strane, trošak prehrane za četvoročlanu porodicu otišao je na vrtoglavih 1.200 KM, pa zato dodato radi i veliki broj već zaposlenih građana.
Žene, nakon radnog vremena, najčešće idu da čiste kuće, stanove ili poslovne prostore, dok muškarci, pod pretpostavkom da ih zdravlje dobro služi, uglavnom pribegavaju građevini.
– Radim kao trgovac u jednom marketu, za platu od 1.100 KM, a suprug radi kao vozač. Imamo dvoje dece, jedno u osnovnoj, drugo u srednjoj školi. S obzirom na naša primanja i troškove života, oboje radimo dodatne poslove, kad god nam se ukaže prilika – kaže Slavica K. iz Banjaluke.
Dodaje da čisti kuće i stanove, ponekad i poslovne zgrade, za satnicu koja se kreće između 10 i 15 KM.
– Za četiri sata rada, znam da zaradim po 60 KM, dok moja osmočasovna dnevnica u marketu, kada se preračunaju radni dani, iznosi oko 40 KM. Muž, kad god se ukaže prilika, takođe radi mimo svog posla. Testeriše i cepa drva, kosi dvorišta komšijama koji su u inostranstvu, a neretko radi na građevinama kao pomoćni radnik kod ljudi koji prave ili renoviraju kuće. Bez toga,jedva da bismo mogli da se prehranimo, s obzirom na troškove života koji samo rastu. Naravno da nije lako raditi više poslova, ali, jednostavno, nemamo izbora. Deci stalno nešto treba, a svojim platama mi jedva možemo da sustignemo režije, te da nabavimo dovoljno hrane – ističe ona.
