Privatni domovi za stare cenu usluge određuju samostalno, pa resorna ministarstva ne mogu uticati na njih.
Tako je i susednoj Hravtskoj, gde je interval za utvrđivanje cena socijalnih usluga jedanput godišnje, a svi pružaoci usluga moraju ispuniti zakonski propisane minimalne uslove.
Neki privatni domovi za starije i nemoćne osobe zarađuju ekstra profit na osobama koje umru u njihovim krevetima, javlja HRT.
Naime, naplaćuju punu cenu bez obzira kada su korisnici umrli i ispraznili im krevete, žale se članovi porodica starijih osoba koje su smeštene u njima.
Zagrepčanka je ostala u čudu kada joj je u domu rečeno kako joj, bez obzira što joj je majka umrla šestog dana u mesecu, neće biti vraćen uplaćeni iznos.
Po uplati, je njena majka i nakon smrti još uvek bila živa.
“Pitali smo za objašnjenje zašto ne možemo dobiti povrat novca, no rekli su nam kako to nije praksa u njihovom domu. Zastrašujuća je nemoć koju u tom trenutku osećate”, kaže Zagrepčanka.
Kroz istu je situaciju prolazila jedna Splićanka koja je svoju majku smestila u privatni dom u Kaštelima, a majka joj je umrla početkom meseca. I ona je platila punu cenu iako je u isti krevet odmah smeštena druga penzionerka čija je porodica takođe platila punu cenu.
“Bilo nam je neshvatljivo da smo dan nakon smrti naše majke, kada smo došli po njene stvari, na krevetu ugledali drugu ženu. To znači da je dom za taj krevet dobio 3.200 eura u jednom mesecu. Pa gde to ima? Zato budućim korisnicima preporučujem da dobro čitaju mala slova u ugovoru, inače će imati dodatne troškove”, poručuje Splićanka.
U nekim ugovorima koji se potpisuju pre ulaska u dom navedena je klauzula o takvoj vrsti plaćanja, ali u dobrom delu privatnih domova o cenama ne piše puno toga, pa čak ni malim slovima, tvrde deca nekih roditelja koji su tamo na nezi, navodi HRT.
U Hrvatskoj je do kraja oktobra na raspolaganju starijim osobama bilo ukupno 674 pružalaca usluga smeštaja. Od toga su tri državna doma, sedam domova čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, 45 onih čiji je osnivač jedinica područne (regionalne) samouprave (tzv. decentralizirani domovi), te 306 porodičnih domova.
Tu je i 313 ostalih pružalaca usluga smeštaja za starije upisanih u Registar pravnih i fizičkih osoba za obavljanje delatnosti socijalne zaštite.
Ministarstvo rada, porodice i socijalne politike ima sklopljene ugovore o smeštaju sa samo 104 pružalaca usluga, tzv. privatnih domova.
