U planinskim selima centralne i istočne Sardinije živi neuobičajeno veliki broj stogodišnjaka.
Ovo područje poznato je kao jedna od svetskih „plavih zona“, odnosno mesta povezanih sa izuzetnom dugovečnošću stanovništva. Istraživači smatraju da odgovor verovatno nije u jednoj tajni, već u spoju svakodnevnog kretanja, tradicionalne ishrane, manje stresa i snažnih porodičnih i društvenih veza.
Septembar je ujedno privlačan period za posetu Sardiniji, kada se letnja gužva postepeno smanjuje, a temperature ostaju prijatne za istraživanje ostrva.
Planinska sela poznata po dugovečnosti
Sardinija je krajem devedesetih godina privukla pažnju istraživača zbog neuobičajeno velikog broja ljudi koji doživljavaju duboku starost, piše sensa.
Plava zona ne obuhvata čitavo ostrvo, već pre svega ruralne i planinske krajeve centralne i istočne Sardinije. Među mestima koja se često povezuju sa dugovečnošću stanovnika nalaze se Arzana, Baunei, Seulo, Talana, Urzulei i Villagrande Strisaili.
Generacijama su ljudi u ovim krajevima živeli u manjim zajednicama, daleko od ubrzanog ritma velikih gradova.
Život daleko od gradske vreve
Za razliku od obale Sardinije, danas poznate po turizmu, planinska unutrašnjost ostrva dugo je bila teže dostupna. Strmi predeli, udaljena sela i slabija saobraćajna povezanost doprineli su očuvanju tradicionalnog načina života.
Stanovništvo se uglavnom bavilo poljoprivredom i stočarstvom, dok su porodica i lokalna zajednica imale važnu ulogu u svakodnevnom životu.
Takvo okruženje pomoglo je da se očuvaju navike koje podrazumevaju mnogo prirodnog kretanja, jednostavniju ishranu i snažne društvene veze.
Jednostavna ishrana bez komplikovanih pravila
Tradicionalna ishrana u ovim delovima Sardinije zasniva se na lokalnim i jednostavnim namirnicama. Povrće, mahunarke i žitarice zauzimaju važno mesto, dok se meso i industrijski prerađena hrana tradicionalno jedu u manjim količinama.
Ipak, dug život stanovnika Sardinije ne može se pripisati samo jednoj namirnici. Na dugovečnost mogu uticati brojni faktori, među kojima su genetika, ishrana, fizička aktivnost, životno okruženje i društveni odnosi.
Svakodnevno kretanje umesto teretane
Stanovnicima planinskih sela nisu bili potrebni posebni treninzi da bi ostali aktivni. Hodanje po brdovitom terenu, rad u prirodi, poljoprivreda i svakodnevne kućne obaveze podrazumevali su stalno kretanje.
Takva fizička aktivnost nije bila poseban deo dana, već prirodan deo života.
Upravo je to jedna od zanimljivih karakteristika načina života u sardinskoj plavoj zoni – kretanje nije obaveza koju treba uklopiti u raspored, već deo svakodnevice.
Porodica i zajednica imaju važnu ulogu
Dugovečnost na Sardiniji povezuje se i sa snažnim porodičnim vezama. Stariji ljudi tradicionalno ostaju uključeni u život porodice i zajednice, što može doprineti osećaju pripadnosti i svrhe.
Druženje, zajednički obroci i bliski odnosi sa porodicom i komšijama deo su života u mnogim manjim sardinskim mestima.
Zbog toga priča o dugovečnosti na Sardiniji nije priča o čudesnoj namirnici ili posebnoj rutini. Ona pokazuje kako jednostavnija ishrana, redovno kretanje, društvena povezanost i manje užurban način života zajedno mogu biti deo zdravijeg starenja.
Na Sardiniji se tajna dugog života možda upravo krije u tome što nema samo jedne tajne.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)