Uprkos velikom razvoju nauke i medicine, očekivani životni vek prestao je da se produžava od 2011. godine, naročito u Evropi.

Najodgovorniji za ovu situaciju su hrana koju jedemo, fizička neaktivnost, gojaznost, visok krvni pritisak i holesterol, navedeno je u studiji istraživača sa Univerziteta Istočna Anglija, nedavno objavljenoj u časopisu „The Lancet Public Health”.

Kako objašnjava jedan od glavnih istraživača ove studije Nik Stil, napredak u javnom zdravstvu i medicini u 20. veku omogućio je da se očekivani životni vek u Evropi iz godine u godinu povećava, a u decenijama između 1990. i 2011. godine značajno je produžen pre svega zahvaljujući poboljšanjima u lečenju kardiovaskularnih bolesti i karcinoma.

Međutim, nakon vrhunca u 2011. počinju da se povećavaju „veliki rizici” poput gojaznosti, visokog krvnog pritiska i visokog holesterola, pri čemu su višak kilograma i loša ishrana identifikovani kao najveći uzroci skraćenja životnog veka.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) svedoče da je stanovništvo Srbije među evropskim zemljama sa najkraćim životnim vekom – dok je prosečan životni vek u zemljama EU 2022. godine iznosio 80,6 godina, naši sugrađani u proseku žive pet godina kraće.

Uvid u detaljne tablice mortaliteta za period od 2021 do 2023. godine RZS govore da očekivani životni vek živorođenih muškaraca i žena u Srbiji iznosi 72,3 i 77,4 godine, a u odnosu na period 2010–2012 godine zabeležen je porast od 0,3 godine kod muškaraca i 0,4 godine kod žena. Međutim, očekivani porast prosečnog životnog veka od oko dve godine, koji je ostvaren u međupopisnom periodu od 2002. do 2011. godine nije ponovljen, pre svega zbog značajnog uticaja pandemije virusa korona.

Podaci takođe govore da skoro polovina stanovnika naše zemlje umire od bolesti srca i krvnih sudova, petina od onkoloških bolesti, a zatim slede bolesti disajnih organa i bolesti metabolizma.

Poslednje istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, koje je uradio Republički zavod za statistiku, pokazalo je da čak 63 odsto naših sugrađana ima povišen krvni pritisak, koronarna bolest dijagnostikovana je kod četvrtine stanovništva, povišene masnoće ima svaka peta osoba, a šećernu bolest 18 odsto naših sugrađana. U Srbiji je više od polovine stanovništva prekomerno uhranjeno – predgojaznim se smatra 36 odsto, a gojaznim 21 procenat naših sugrađana.

Dr Jelena Gudelj Rakić, načelnica Centra za promociju zdravlja u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, ističe da je naučni i tehnološki napredak tokom istorijskog razvoja doprineo produženju očekivanog trajanja života, s obzirom na poboljšanje uslova života i rada sa jedne strane, kao i na nova saznanja u oblasti prevencije i lečenja – sa druge strane.

„U 20. veku je uočen najveći napredak u tom smislu, osim u ratnim periodima i tokom epidemije gripa 1918. godine. Životni vek produžen je pre svega zahvaljujući smanjenju smrtnosti novorođenčadi i odojčadi, poboljšanju načina ishrane, uslova života, kao i zahvaljujući kontroli različitih zaraznih bolesti. U drugoj polovini prošlog veka životni vek produžio se zahvaljujući napretku u pravovremenom otkrivanju i lečenju različitih hroničnih bolesti, na prvom mestu kardiovaskularnih, ali i nekih malignih bolesti”, ukazala je ona za Politiku.

Međutim, ocenila je, početkom 21. veka naučnici primećuju da je došlo do usporavanja ili čak zaustavljanja ovog trenda.

„To se može pripisati promenama u izloženosti stanovništva različitim faktorima rizika po zdravlje. Dobro je poznato da nepravilna ishrana i njene posledice u vidu bolesti, nedovoljne ili preobilne ishrane – odnosno gojaznost, predstavljaju značajan faktor rizika koji uz sedentarni način života značajno doprinose opterećenju različitim hroničnim bolestima koje sa svoje strane zahtevaju dugotrajno lečenje, doprinose visokim troškovima zdravstvene zaštite i apsentizmu (odsustvu sa posla), pogoršavaju kvalitet života i svakako utiču na dužinu života. Pored nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti, faktori rizika uključuju i pušenje duvana – uključujući i elektronske cigarete, kao i zagrevane duvanske proizvode, konzumiranje alkohola, stres, nedovoljno sna, kao i faktore životne sredine”, kaže Jelena Gudelj Rakić.

Dr Mirjana Šumarac Dumanović, profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu i načelnica multidisciplinarnog centra za gojaznost Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ističe da gojaznost, s kojom živi polovina naših sugrađana i koje je posledica načina savremenog života, ubrzava starenje i povezana je sa preko 200 različitih bolesti.

„Prekomerna telesna težina dovodi do svih kardiovaskularnih i metaboličkih promena na sličan način na koji to uzrokuje i starenje, a nekretanje i manjak fizičke aktivnosti dovodi do smanjenja mišićne mase. Treba podsetiti da je očuvana mišićna masa preduslov produženja života u starosti – zbog toga je važno da fizička aktivnost bude sastavni deo naše svakodnevice u svakom životnom dobu. Nažalost, mi svakodnevno viđamo sve veći broj mladih pacijenata sa prekomernom telesnom težinom, a što je osoba duže gojazna, njeno zdravlje biće brže ugroženo”, zaključuje naša sagovornica.

Dr Jelena Gudelj Rakić podseća da svako od nas može i treba da bira zdraviji način života i daje nekoliko saveta kako možemo da poboljšamo svoje zdravlje.

„Ne preskačite obroke tokom dana – našem telu je potrebna energija, ali i vitamini i mineralni podeljeni u tri glavna obroka i dve manje užine između obroka. Jedite raznovrsno i vodite računa o načinu pripreme hrane – ne preporučuju se pržena i pohovana hrana. Uzimajte dovoljno tečnosti tokom dana i imajte na umu da je voda najbolje piće. Budite fizički aktivni – preporuka za decu je najmanje sat vremena, a za odrasle najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno. Svaka aktivnost je poželjna, počev od hodanja, vožnje bicikla, rada u bašti, pa sve do vežbanja i bavljenja sportom. I konačno, prestanite da pušite, što podrazumeva prestanak korišćenja tradicionalnih cigareta ali i elektronskih cigareta i zagrevanih duvanskih proizvoda”, zaključuje dr Jelena Gudelj Rakić.