Generalni sekretar NATO-a poziva Evropljane da pređu na „ratni način razmišljanja” i deo novca koji ide za penzije i zdravstvenu i socijalnu zaštitu preusmere u vojni budžet.
Ako Evropa hoće da se zaštiti od „ratoborne” Rusije, moraće da žrtvuje svoj životni standard.
Za početak treba da smanji penzije i izdvajanja za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i taj novac uloži u jačanje Severnoatlantske alijanse.
Ovo je u najkraćem odbrambeni scenario generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji od građana Starog kontinenta traži da ubrzano pređu na „ratni način razmišljanja”, piše Politika.
Pozivajući Evropljane da pritisnu svoje vlade da više izdvajaju za vojsku, Rute je sa skupa u Briselu u organizaciji centra Karnegi Evropa poručio: „Ako se zadržimo na cilju od dva odsto BDP-a za sada smo bezbedni, ali za četiri-pet godina možda više nećemo biti i mogli smo biti previše slabi da se zaštitimo od svega što se dešava u Rusiji i drugim delovima sveta.”
Generalni sekretar NATO-a priznaje da se, iako još nema neposrednih pretnji po saveznike, opasnost kreće „punom brzinom” ka transatlantskom savezu: „Nismo u ratu, ali sigurno nismo ni u miru. Rute podseća da evropske zemlje u proseku troše do četvrtine svog nacionalnog dohotka na penzije, zdravstvo i socijalno osiguranje: „Potreban nam je mali deo tog novca da bi naša odbrana bila mnogo jača i da bismo sačuvali način života. Davanje prioriteta odbrani zahteva političko vođstvo i može biti teško i rizično na kratkoročno, ali je apsolutno neophodno na dugi rok.”
Ova poruka šefa alijanse dolazi u trenutku kada se privreda Evrope ubrzano prebacuje na ratni kolosek. Prvi evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus već je zatražio veća ulaganja u evropsku odbrambenu industriju nazivajući to „velikim praskom”. U EU su u toku razgovori o stvaranju posebnog fonda od najmanje 500 milijardi evra za kupovinu oružja i finansiranje zajedničkih odbrambenih projekata.
Kubilijus predlaže različite opcije za prikupljanje sredstava u vojni fond od izdavanja „odbrambenih obveznica” preko preraspodele novca namenjenog za druge programe EU do prenamene neiskorišćenih sredstava. Evropska investiciona banka je nedavno promenila svoja pravila kako bi obezbedila dodatnih šest milijardi evra za nabavku bezbednosnih i odbrambenih sistema dvostruke namene. Kubilijus upozorava da je to nedovoljno. Bivši litvanski premijer kaže kako nije u redu da se za „zeleno finansiranje” nameni bilion evra, a za odbranu samo šest milijardi.
Ruteov motivacioni govor u kojem ubeđuje Evropljane da je neophodno da podrže veće ulaganje u vojsku samo je odraz onoga što se dešava iza zatvorenih vrata NATO-a.
Evropske članice su započele razgovore o povećanju praga potrošnje za odbranu koja bi trebalo da bude utvrđen na samitu lidera Severnoatlantske alijanse na leto 2025. godine u Hagu. Novi ambiciozni cilj će biti najverovatnije tri procenta bruto nacionalnog dohotka do 2030. godine. Nema sumnje da će Donald Tramp to podržati budući da SAD već sada izdvajaju 3,4 odsto BDP-a za vojsku.
