U ovom trenutku, očekuje se da prosečan prinos kukuruza neće preći 5,9 tona po hektaru.
Kukuruz je posejan na nešto više od milion hektara. Procene su da će rod biti oko šest miliona tona.
Prošle godine, Srbija je obarala rekorde, pa smo na zasejanih milion hektara imali rod kukuruza od 8,1 milion tona.
- Očekivani rod, od oko šet miliona tona kukuruza, ne ugrožava domaće potrebe - kaže nam Sunčica Savović, direktor Udruženja "Žita Srbije".
- U našoj zemlji, na godišnjem nivou, potrošimo oko 4,7 miliona tona kukuruza. Manji rod nama samo znači manji izvoz. Sa sušom, nažalost, imamo problem samo mi. Ostalima u regionu je dobro. Kod svih velikih proizvođača, kao što su Bugarska, Rumunija i Mađarska, situacija je, zasad, odlična.
Stručnjaci objašnjavaju i da je najgora situacija sa kukuruzom koji se nalazi na tlu koje je više peskovito. Visoke temperature sprečavale su i normalno oprašivanje, pa su velike šanse da stabljike budu bez ploda.
Kada je reč o soji, procene su da je ona zasejana na 250.000 hektara, a da će zbog suše prinosi biti smanjeni na 2,2 tone po hektaru. To će nam dati rod, kaže Savovićeva, od oko 550.000, dok smo prošle godine imali 732.000 tona soje. Rekordan rod soje imali smo 2018. i 2019. godine.
- Najveći deo soje kod nas ide za industrijsku preradu, pa za domaće potrebe potrošimo oko 500.000 tona - ističe Savovićeva.
- Uz prošlogodišnje zalihe, za izvoz će biti oko 150.000 tona.
Suncokreta imamo na nekih 215.000 hektara, a procena prinosa smanjena je sa 3,1 na tri tone po hektaru. Prema rečima Savovićeve, evidentno je da je suša trenutno najmanje štete ostavila na suncokretu.
- Očekujemo proizvodnju na nivou od 645.000 tona - rekla nam je Sunčica Savović. - Slični prinosi će biti isto kao i prošle godine. Žetva suncokreta počinje za nekih 10 do 15 dana. U Srbiji se potroši oko 560.000, pa bi za izvoz moglo da bude nekih 116.000 tona.
PRETI AFLATOKSIN
ZBOG dugih perioda sa visokim temperaturama i bez padavina u vreme od oplodnje do berbe kukuruza postoji mogućnost pojave gljive iz roda aspergilusa koje mogu sintetisati aflatoksin, saopštila je Prognozno izveštajna služba Ministarstva poljoprivrede. Kako se navodi, u ovakvim vremenskim uslovima, ove gljive mogu da inficiraju klip po poljima. To se dešava zbog pucanja zrna usled suše, na mestima oštećenja, zbog ishrane insekata, kao i otvorima na zrnu, koji mogu da budu mesta na kojima otpada kukuruzna svila. Preporučuje se suzbijanje insekata registrovanim insekticidima, ali i navodnjavanje.
